Smokve, slatko voće koje uspeva samo u toplijim krajevima sveta, zbog svojih se lekovitih i nutritivnih vrednosti izdiže u vrtlogu mnogih voćki.
Narodnom se predaju ističe da će vas, jedete li smokve, zaobilaziti sve bolesti modernog doba. Uz to, smokve se nazivaju i najstarijim lekovitim voćem, a neizostavan su deo mnogih domaćih recepata.
Biljka koja malo traži, a puno daje, kako joj se takođe tepa u narodu, sadržava visok udeo magnezijuma koji je jedan od osnovnih elemenata zaštite nervnog sistema od stresa, sjajan je za kosti, imunitet, usporava starenje organizma. Osim toga, smokve obiluju gvožđem, kalcijumom, kalijumom, bakrom, vitaminima B6, C, kao i betakarotenom.
Masnoća gotovo i nemaju, dok su s druge strane bogate vlaknima koja „čine čuda“ kada je u pitanju sistem za varenje. Pektin iz smokvi smanjuje holesterol u krvi, a vlakna triptofana pomažu kod problema sa cirkulacijom i nesanicom.
Svi ljubitelji smokvi uvek će ih opisati kao vrlo slatko voće – s razlogom, pune su prirodnih šećera koji podstiče rad mozga. Dijabetičari s njima trebaju biti oprezni, osobito kada se radi o suvim smokvama koje su gotovo dvostruko slađe od svežih.
Suve se smokve pak preporučuju sportistima kao nutritivno vredan međuobrok, osobito u kombinaciji sa orašastim plodovima. Osim visokog procenta šećera, smokve sadrže čak 80 posto vode.
Stari Grci i Rimljani smokve su nazivali rajskim voćem jer su primećivali njihova lekovita svojstva. Mnogi bi se s tom sintagmom složili i danas, osobito ako znaju da je njihova ljekovitost i znanstveno dokazana.