ŠTITNJAČA – ŽRTVA LOŠIH OKOLNOSTI VAPI: “ODMORI SE, USPORI!”

Kad smo pod stresom, malena žlezda u obliku leptira prva nam javlja: ​​odmori se, uspori. Ignorišući te signale, prečesto narušuje njeno zdravlje. Srećom, kaže dr. Sanja Toljan, postoji način da je vratimo u ravnotežu

Višak ili manjak hormona?

Iako velik broj žena (i sve više muškaraca) reproduktivne dobi ima neki problem sa štitnjačom, mnoge od njih nisu sigurne da li imaju višak ili manjak hormona, ne znaju izgovoriti ime leka koji dobijaju, a da o stvarnom uzroku i lečenju i ne govorimo. Smatram da svi trebamo preuzeti odgovornost za svoje zdravlje.

Ako vam jednog dana bude dijagnostikovan poremećaj rada štitaste žlezde (bilo da ne radi ili radi previše ili premalo), kritički se zapitajte: kako sam tomu doprinela / doprineo? Naime, ako vam je stradala štitnjača, to znači da su u organizmu već porušeni mnogi zaštitni mehanizmi, a štitna žlezda je samo žrtva loših okolnosti. Dobra je vest da promenom životnog stila možete uticati na njeno dugoročno zdravlje.

Štitnjača je malena žlezda nalik leptiru mase oko 30 grama koja se nalazi sa prednje strane vrata između kože i grkljana. Pri spomenu štitnjače, većina ljudi pomisli na regulaciju metaboličke potrošnje energije u organizmu – i zaista, to jest jedna od njenih važnih funkcija. Manje je poznato da štitnjača zapravo utiče na svaku stanicu našeg tela, a princip koji stoji iza toga vrlo je složen i za njegovo objašnjenje trebala bi nam čitava knjiga. No bitno je znati da je štitnjača važna za normalno funkcionisanje svake ćelije u telu – što je, ruku na srce, velika uloga za tako malenu žlezdu.

Kako funkcioniše ta važna žlezda?

Većina ljudi poremećaj rada štitaste žlezde povezuje sa dva glavna simptoma: debljanjem i umorom, no zapravo je slika nešto složenija. Krenimo redom: znate li kako funkcioniše ta važna žlezda? Sve počinje od hipotalamusa – malene moždane strukture koja potiče jednu od naših endokrinih žlezda, hipofizu, na lučenje tiroidnog stimulirajućeg hormona (TSH). Kao što mu i samo ime govori, uloga je TSH da stimuliše štitnjaču.

Pod njegovim uticajem štitnjača proizvodi niz hormona koji se razlikuju prema sadržaju joda, a za našu priču najvažniji su T4 i T3 (tiroksin i trijodtironin). Da bi proizvela te hormone, štitnjači su pre svega potrebni jod i aminokiselina koja se zove tirozin, što znači da za njeno normalno funkcionisanje te dvije materije moraju biti dostupni u telu. Jednako tako, ako nema vitamina A, E, C, gvožđa i cinka, naše telo možda neće proizvoditi dovoljno T4. I već možete naslutiti u kojem smeru ide ova naša priča. No nismo još spremni za razgovor o ishrani.

Simptomi poremećena rada

Kad štitnjača proizvede T4 – to još nije aktivan hormon. Da bi delovao, treba se pretvoriti u T3 i tu najčešće nastaje problem. Vladaju li u organizmu idealni uslovi, T4 se pravilno pretvara u T3, no ako uslovi nisu optimalni, štitnjača prestane stvarati T3 i umesto njega proizvodi nedelotvorni T3, tzv. obrnutog T3. Grozna spoznaja, no naše je telo mudro, pa nam na taj način zapravo pokušava pomoći. Ako bolujemo od neke hronične upalne bolesti, akutnog stresa, ako smo doživeli nesreću, operisani smo ili, pak, imamo šećernu bolest, fibromijalgiju ili neku drugu autoimunu bolest, štitnjača dobija signale iz tela da je naš organizam u opasnosti i da treba usporiti.

Ona tada usporava metabolizam ili ga potpuno koči, kako bi telo sve svoje napore moglo usmeriti u regenerativne procese. U tom trenutku sav T4 pretvara u obrnutog T3, koji ne deluje – no to radi da bi nas zaštitila! Znači, kada štitnjača ne radi, to je znak da je naše telo prenapregnuto i treba mu omogućiti da se odmori. Drugim rečima, štitnjača nam govori: umoran si, odmori se, spavaj …

Ne želim da stvara hormone jer se moraš oporaviti

No biti umoran u današnjem je svetu nedopustivo. Ako sam umorna, trebam se odmarati; ako se odmaram, ne stvaram novac; ako nemam novca, ne mogu otplaćivati kredit; ako ne otplaćujem kredit, banka će mi nabiti kamate; ako ne radim, biću jadna, sama, bolesna, zabrinuta, bit ću niko. Danas si umor jednostavno ne možemo priuštiti.

Dakle, telo nam govori: „Ne želim da stvara hormone jer se moraš oporaviti“, a mi uzmemo hormon štitnjače spolja i prevarimo ga. Ili možda telo ne možemo prevariti? Naravno da ne možemo jer je pametnije od nas i sve zna. U tom slučaju hormon štitnjače neće dobro delovati, pa ćemo biti još umorniji, još deblji i bolesniji – i to svakodnevno viđam kod svojih pacijenata. Nakon što im je dijagnostikovana premala aktivnost štitne žlezde, odnosno hipotireoza – danas najčešći oblik poremećaja štitne žlezde – odmah započnu uzimati nadomesne hormone, no k meni dođu u još gorem stanju nego pre terapije.

Ne postoje rešenja iz male tablete

Kad jednom dođu u moju ordinaciju pa im održim predavanje o štitnjači, većina se pacijenata nađe u muci. U skladu sa duhom modernog doba, u kojem svi očekujemo brza i jednostavna rešenja za sve svoje probleme, mislili su da će problem sa štitnjačom rešiti uzimanjem tableta. A ja sam im maksimalno zakomplikovala situaciju pričom o stresu i ishrani.

No to je tako: ni u životu ni i u telu često ne postoje jednostavna rešenja, pogotovo ne iz male tablete. Druga stvar koju najčešće čujem jest: „A zašto mi to niko pre vas nije rekao?“ Na to sam pitanje, oprostite na iskrenosti, alergična i dobijem crvene fleke. Rado bih pacijentu održala bukvicu, ali onda se priberem i kažem: čim vam dijagnostikuju neki poremećaj, sve što treba jeste da ode u biblioteku, knjižaru ili na internet i proučiti kako radi oboleli organ te zašto je došlo do poremećaja.

Drugim rečima, kad već lekari ne govore o temeljnom uzroku bolesti, trebali bismo ga pronaći sami. Sreća je što danas imamo jako puno knjiga koje nisu pisane samo za medicinske stručnjake nego i za laike, pa se sve to može razumeti i pročitati. Dakle, duboko verujem u aktivan pristup u lečenju. Čekate li da vam lekar sve razloži, pola od toga nećete razumeti, delimično i zbog šoka od dijagnoze. Dakle, čim dobijete dijagnozu, bilo da je u pitanju već spomenuta hipotireoza, hipertireoza, guša ili nešto slično, počnite istraživati.

Gravesova bolest, Hashimotov sindrom

Od hipotireoze, koju smo već objasnili, danas boluje 80 odsto pacijenata koji imaju problema sa štitnjačom. Osim debljanja i umora, simptomi su tog poremećaja hladne ruke i stopala, osetljivost na hladnoću, depresija, suva koža, glavobolje, opadanje kose … No problemi sa štitnjačom mogu nastati i zbog hiperprodukcije hormona (na primer Gravesove bolesti), kad telo počne „izgarati“ od ubrzanog metabolizma.

Tresete se, srce lupa, gušite se, oči vam se izboci van očnih jabučica, mršavite i trpite još niz drugih neprijatnih simptoma. Neću vam reći što vas grozno čeka ako se ne budete na vreme lečili. Dobićete lekove koji blokiraju proizvodnju hormona, a onda ćete biti kandidat za vađenje štitnjače ili uništavanje štitnjače radioaktivnim jodom (setite se Janice ili Blanke).

U tom trenutku morate shvatiti da imate autoimunu bolest i da se ona leči jednako kao i sve druge autoimune bolesti: uklanjanjem uzroka koji su često povezani sa našim životnim stilom. Jednako je i sa autoimunom bolesti koja se naziva hašimotov tireoiditis, samo što tu štitnjača ne stvara hormone, nego se deblja i buja.

I sad dolazimo do jednostavnijeg dijela priče. Prirodno lečenje svih autoimunih bolesti štitne žlezde jednako je i mnogi su uspeli da ih izlečiti sami! Drugim rečima, dijagnoza poremećenog rada štitnjače ne mora značiti da ćete ceo život morati trošiti hormone ili druge lekove – ali ako ništa ne napravite za sebe, to je, nažalost, lokalna doživotna presuda. Ne moram vam ni govoriti da pojedinci razviju rezistenciju na nadomesne hormone, tj. Nakon nekog vremena oni prestanu da deluju. Zato je bitno odmah početi menjati životni stil koji je doveo do bolesti.

Veza štitnjače i nadbubrežne žlezde

No da ne biste krivo shvatili: ako trenutno ne možete ukloniti uzrok, možete se prikloniti standardnoj terapiji konvencionalne medicine. Nemojte slepo odbacivati farmakološko lečenje ako niste spremni promeniti svoje navike ili životne okolnosti. Moj je savet da započnete sa standardnom terapijom, ali istovremeno počnete raditi i dve stvari koje su najvažnije za vraćanje štitnjače u ravnotežu: jačate svoje nadbubrežne žlezde i održavate creva u zdravom okruženju.

S vremenom, kad ojačate i shvatite da ste dovoljno snažni, vaše će telo – gle čuda – opet proraditi i više vam neće trebati terapija! To retko viđam u svojoj praksi jer pacijenti ne znaju dovoljno o ​​svojoj bolesti i veruju da imaju hroničnu neizlečivu bolest.

Jačanje nadbubrežnih žlezda isto je što i kontrola stresa. Nadbubrežne žlezde zadužene su za proizvodnju kortizola, koji kontroliše našu snagu, naše performanse, daje nam energiju i entuzijazam. No kad je lučenje kortizola pojačano (usred stresa), dolazi do zamora nadbubrežnih žlezda i njihova ispadanja iz ravnoteže. Razne vrste meditacije, joga, disanje, vođene relaksacije – samo su neke metode koje vam mogu pomoći da te žlezde vratite u ravnotežu.

Važno je i dovoljno spavati, dovoljno vremena da posvećuju sebi i svojim potrebama te slušati mudrost svog tela – ne terati ga preko granica izdržljivosti. Drugim rečima, ako pijete više od 1 kafe dnevno i ne poznajete blagodati sieste i opuštanja, vreme je da odmah preispitate svoje navike jer će vaše telo pre ili kasnije platiti danak.

crevna sluznica

O lečenju crevne sluznice, koja je odgovorna za autoimuniteta, u poslednje vreme se takođe sve više govori. Pod uticajem nepovoljnih faktora (fizičkih, psihičkih, emotivnih), u telu se odvijaju hemijske reakcije koje mogu prouzrokovati otvaranje crevne sluznice (tzv. Propustljivost creva) i propadanje zdrave bakterijske flore. Sve to dovodi do prodiranja čestica hrane u krvotok i povećane aktivnosti našeg imunog sistema, koji takve čestice smatra stranim telom i napada ih.

Kad se to neprestano ponavlja, naš imuni sistem postane preaktivan te počne napadati i sopstveno tkivo, što dovodi do autoimunih bolesti. U istraživanjima je dokazano da gluten često podržava takvo oboljenje sluzokože. Eliminacijom glutena i uvođenjem velikih količina zelenog lisnatog povrća i biljnih masnoća, antitela na štitnjaču bivaju drastično smanjena. U jačanju crevne sluznice mogu pomoći i probiotici iz fermentisanih namirnica poput kefira i kiselog zelja.

Sve bolesti počinju u crevima

Lečenje poremećaja štitne žlezde može se, dakle, svesti na ova dva principa: smanjenje stresa i vraćanje crevne sluznice u ravnotežu. A toliko je bolesnih ljudi! Šta mislite zašto? Pre svega zbog neznanja i neinformisanosti. Štitnjača je samo jedna žlezda u telu i poremećaj njena rada znači da je nešto drugo već pre bilo jako narušeno. Zato samo supstitucijom ili blokadom hormona nećemo postići mnogo.

Lečiti treba uzrok, a on je u bolesnim crevima i u modernom životnom stilu. Završiću reklamom 1 fabrike probiotika, koja mi se lično sviđa – sve bolesti počinju u crevima. Kao doktorica se s time svesrdno slažem!

(Sensaklub.hr)