Home / ZDRAVLJE / Sve što ste ikada trebali znati o reumi, bolu u kičmi, upali zglobova…

Sve što ste ikada trebali znati o reumi, bolu u kičmi, upali zglobova…

Reumatoidni artritis je hronična sistemska autoimuna upalna bolest nepoznatog uzroka, koju karakteriše trajna upala zglobova (artritis), tačnije sinovijalne membrane (sinovitis), iako bolest može zahvatiti i delove ostalih organa kao što su npr. Koža, srce, pluća i oči.

kicmaDavor Puklavec/PIXSELL

Pokretni koštani metala ili zglobovi najčešći su i funkcijski najvažniji jedinjenja između kostiju. U njima su mogući pokreti između kostiju, a ubrajaju gotovo sve spojeve na udovima. Zovu se i sinovijalni zglobovi jer zglobna tela u vreću spaja sinovijalna ovojnica koja izlučuje sinovijalnu tečnost. Zglobna tečnost omogućava klizanje hrskavičnih krajeva kostiju u zglobnoj šupljini.

Reumatoidni artritis je hronična sistemska autoimuna upalna bolest nepoznatog uzroka, koju karakteriše trajna upala zglobova (artritis), tačnije sinovijalne membrane (sinovitis), iako bolest može zahvatiti i delove ostalih organa kao što su npr. Koža, srce, pluća i oči. To je hronično oboljenje u kojem dolazi do upale zglobova, njihovog oticanja, bolnosti, ukrućenosti i gubitka funkcije.

Proces započinje u sinoviji, membrani koja omotava zglob, tvoreći zaštitnu kesu. Ova je vrećica ispunjena tečnošću za podmazivanje zgloba koju nazivamo sinovijalnom tečnošću. Osim zaštite zglobova, ova tečnost snabdeva hranljivim materijama i kiseonikom hrskavicu, glatko tkivo koje oblaže krajeve kostiju. Hrskavica je građena prvenstveno od kolagena, strukturnog proteina tela, koji tvori mrežu vlakana i time podupire zglobove.

Kod reumatoidnog artritisa stalni upalni proces koji zahvata sinoviju postepeno razara kolagen, čime se prostor u zglobu smanjuje i konačno razara samu kost. Kod progresivnog reumatoidnog artritisa razaranje hrskavice se ubrzava kada se tečnost i upalne ćelije nagomilavaju u sinoviji, tvoreći panus, izraslinu koja se sastoji od zadebljanog sinovijalnog tkiva.

Panus proizvodi više enzima koji razaraju obližnju hrskavicu, pogoršavajući status zahvaćenog područja i privlačeći više upalnih stanica, čime se upalni proces stalno ponavlja. Ovaj proces ne samo da zahvata hrskavicu i kosti, već oštećuje i organe u drugim delovima tela.

Simtomi upale zglobova

Karakterističan simptom reumatoidnog artritisa je jutarnja ukočenost koja traje najmanje pola sata. Simptomi poput malaksalosti, gubitka telesne težine i groznice mogu biti početni znaci reumatoidnog artritisa. Neki tvrde da nalikuju simptomima prehlade ili gripa, osim, ​​naravno, što simptomi reumatoidnog artritisa mogu trajati godinama. Otečenost i bol u zglobovima traju najmanje šest nedelja pre nego se reumatoidni artritis dijagnostikuje.

Premda se reumatoidni artritis skoro redovno razvija u zglavcima i zglobovima prstiju, često zahvata kolena i zglobove, zapravo mnoge zglobove. Bol je često simetrična, ali može biti žešća na jednoj strani, zavisno o tome koja se ruka češće koristi. Upaljeni zglobovi obično su natečeni i često se pri dodiru oseća da su topli. U oko 20 posto slučajeva obolelih upala krajnjih arterija uzrokuje potkožne čvoriće ili kvržice veličine graška ili malo veće. Locirani su u blizini laktova, premda se mogu razviti i bilo gde drugde.

Čvorići su obično bezbolni, retko otkrivaju prisustvo reumatoidnog vaskulitisa (upala krvnih sudova), stanja koje pogađa krvne sudove pluća, bubrega ili drugih organa. Moguće je nakupljanje tečnosti, posebno u kolenima. U retkim slučajevima javlja se u zglobnoj vrećici iza kolena i formira Bakerovu cistu nalik tumoru, a ponekad se proteže niz list noge, uzrokujući bol.

Zahvaćeni zglobovi se povećavaju i brzo deformiraju. Zglobovi mogu ostati u jednom položaju (kontrakture) pa je ispružanje onemogućeno. Prsti se primiču malom prstu što menja položaj tetiva. Oteklina ručnog zgloba može uzrokovati sindrom karpalnog tunela. Puknuće cista, koje se mogu pojaviti uz koleno, uzrokuje bol i otok potkolenice. Oko 30 do 40 odsto ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju tvrde izbočine (čvoriće, nodule) tačno ispod kože u blizini zahvaćenog zgloba.

Reumatoidni artritis može uzrokovati srednje povišenu telesnu temperaturu i ponekad upalu krvnih sudova koja dovodi do oštećenja nerava i kože potkolenice. Upala ovojnice pluća, srca ili plućnog parenhima može uzrokovati bol u grudnom košu, otežano disanje i poremetiti rad srca. U nekih ljudi se povećaju limfni čvorovi, nastane Sjogrenov sindrom ili se razvije upala oka.

Still bolest je oblik reumatoidnog artritisa u kojem se visoka telesna temperatura i ostali generalizovani simptomi prvi pojave. Reumatoidni artritis (RA) često prate opšti simptomi kao što su umor, malaksalost, blago povišena temperatura, gubitak apetita, gubitak na telesnoj težini. Fibroza pluća ili pleuralni izlivi su česta manifestacija zahvaćenosti pluća.

Oboleli od RA su skloniji aterosklerozi te imaju povećani rizik za srčani i moždani udar. Ostale srčane komplikacije reumatoidnog artritisa mogu biti perikarditis, endokarditis, fibroza. Oči mogu biti zahvaćene direktno episkleritisom, dok je češća indirektna komplikacija sindrom suvog oka (kseroftalmija) uzrokovan infiltracijom limfocita u suzne žlezde i pljuvačne žlezde. Često je kod bolesnika prisutna anemija i osteoporoza. Sindrom karpalnog kanala je uzrokovan otokom u području zglobova šake kuda prolazi Medijani živac.

Bolest se ne može izlečiti, ali se različitim terapijskim postupcima, prvenstveno fizikalnom terapijom i lekovima pokušava usporiti tok bolesti i smanjiti simptome bolesti. U lečenju bolesti koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi, nebiološke i biološki lekovi koji inhibiraju TNF alfa, blokatori interleukina 1, monoklonalna antitela protiv B-limfocita, blokatori kostimulacije T-limfocita. Hirurški se može ukloniti deo upalno promenjene membrane sinovektomijom, a po potrebi zameniti deo ili čitavi zglob.

Zglob kuka – spoj karlice i natkoljenične kost

Hronična bol u donjem delu leđa

Lumbalno područje (ili donji deo leđa) sastoji se od pet pršljenova (L1-L5). Između ovih pršljenova su vezivno-hrskavični diskovi, koji služe kao jastuci, te sprečavaju trljanje pršljenova jednih o druge dok u isto vreme štite kičmene moždine. Živci izlaze iz i ulaze u kičmene moždine kroz specifične otvore između pršljenova, te obezbeđuju koži osećaj i signale za mišiće. Stabilnost kičme održana je pomoću ligamenata i mišića leđa te abdomena. Mali zglobovi koji se zovu fasetni zglobovi ograničavaju te usmeravaju pokrete kičme.

Mišići multifidus nalaze se uzduž zadnje strane kičme, te su važni za održavanje kičme ravnom i stabilnom tokom puno uobičajenih pokreta poput sedenja, hodanja i podizanja. Problemi sa ovim mišićima često se nalaze u ljudi sa hroničnim bolom u donjem delu leđa, jer bol u leđima rezultira time da osoba upotrebljava mišiće leđa na neispravan način u pokušaju izbegavanja boli. Problemi sa mišićima multifidus nastavljaju se i nakon što bol prestane, te je to verovatno jedan od važnih razloga zbog kojih se bol vraća. Kao deo programa oporavka u ljudi sa hroničnim bolom u donjem delu leđa preporučuje se učenje pravilne upotrebe ovih mišića.

Intervertebralni disk ima želatinoznu jezgru okruženu fibroznim prstenom. U svom normalnom, neoštećenom stanju, većina diska nije snabdevena cirkulacijom niti nervnim sistemom – krv ​​i nervi nalaze se samo sa spoljne strane diska. Specijalizovane ćelije koje mogu da prežive bez direktne snabdevanja krvlju nalaze se u sredini diska. Tokom vremena disk gubi svoju fleksibilnost te sposobnost apsorpcije fizičkih sila.

Ova smanjena sposobnost suočavanja sa fizičkim silama povećava pritisak na druge delove kičme, uzrokujući zadebljanje ligamenata kičme te razvoj koštanih izraslina na kralješcima. Kao rezultat, prostor kroz koji prolazi kralježnička moždina i nervni koreni postaje manji. Kada dođe do degeneracije diska kao rezultat povrede ili bolesti, sastav diska se menja: krvne sudove i nervi mogu urasti u središte diska i / ili prolabirani materijal može stvarati direktan pritisak na koren živca. Bilo koja od ovih promena može prouzrokovati bol u leđima.

Bolest diska kičme, bol korena nerva

Diskus hernija bolest je međukralježnog diska kičme koja nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinozne jezgra međukralježnog diska u međukralježne otvore gde vrši pritisak na koren spinalnog nerva, a ponekad i centralno u spinalni kanal i prostor u kojem se nalaze kičmena moždina i cauda ekvina koje takođe komprimuje . Za razliku od ispupčenja diska kod ovog poremećaja dominira delimična ili u potpuna ruptura hrskavica fibroznog prstena diska s prolapsom jezgra, dok zadnji uzdužni ligamenti kičme mogu ostati netaknuti.

Bol korena živca nastane kada je živac na mestu izlaska iz kičme ukliješten radi prolabiranog diskusa ili iritacije zbog upale koju uzrokuje prolabirani diskus. Živac koji je najčešće zahvaćen je nervus ischiadicus, zato je sinonim za ovu vrstu bolnog stanja „Išias“. Bol se oseća uz mesta prolaska živca (zadnja strana bedra, potkolenice, sve do stopala) i ponekad može biti izraženija nego sama bol u krstima, te može da varira od blage do izrazite. Karakteristični su utrnulost i promenjen osećaj na koži uz smanjenu sposobnost podizanja ispružene noge, koja uzrokuje bol uzduž noge.

Bolesnik leži na zdravoj strani, dok bolesnu nogu drži savijenu.
Uzrok diskus hernije često je fizičko preopterećenje već postojećih oštećenja međukralježnog diska, herniacija diska, reumatične i upalne bolesti. Simptomi diskus hernije su jak bol, najčešće lokalizovana u leđima i udovima, ukočenost i ponekad paraliza. Lečenje je konzervativno, u većini slučajeva moguće, a kod težih slučajeva pristupa se operativno.

Pojam lumboischialgiji odnosno išijasa odnosi se na bol koji nastaje nakon pritiska na koren velikog živca koji izlazi iz kičmene moždine – nervus ishiadicus. N. ishiadicus je najduži i najdeblji živac u telu, debljine palca. Sastavljen je od pet manjih nerava koji izlaze iz lumbosakralnog dela kičme te se spušta niz noge gde se grana u manje živce u natkolenici, u predelu kolena, lista, stopala i prstima.

Bol može biti propraćena trncima, ukočenošću ili slabošću koja počinje u donjem delu leđa te se sliva kroz zadnjicu u butinu, s prednje, unutrašnje, zadnje ili spoljne strane, a može se kroz potkolenicu proširiti do u stopalo. Bol u donjem delu leđa, križobolja ili lumbago je učestali poremećaj mišića i kostiju leđa. Zahvata oko 40 posto ljudi u nekom trenutku života. Bol u donjem delu leđa (često skraćeno LBP, eng. Lov back pain) može se klasifikovati prema trajanju kao akutna (bol koja traje kraće od 6 nedelja), subkronična (6 do 12 nedelja), ili hronična (više od 12 nedelja). Bolest je moguće dalje klasifikovati prema osnovnom uzroku kao mehaničku, nemehaničke, ili prebačene bol.
Pritisak na živac uz kičmu može uzrokovati utrnutost, osećaj bockanja iglom i slabost u mišićima zadnjice, bedra i nogu, zavisi od nerva koji je pritisnut odnosno pogođen.

Lumbago je klinički naziv za iznenadnu bol u lumbalnom delu kičme koja nastaje prilikom nezgodnog kretanja, naprezanja, naglog podizanja težeg tereta ili naglog hlađenja tela, na primer ulaskom u izrazito klimatizovanu prostoriju.

Oštećeni diskus, pritisak na nerv uz kičmu

Prerano starenje i degenerativne promene intervertebralnog (međukralježnog) diskusa su svakako osnovni razlog ove bolesti. Najcecce pri podizanju tereta iz nezgodnog položaja tela (krivi, nagli pokret) dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela – nukleus pulposus koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto izlazaka nerava). Predilekcijska mesto nalazi se između petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena sa pritiskom na prvi sakralni koren.

Ređi je prolaps između četvrtog i petog lumbalnog pršljena sa kompresijom petog lumbalnog korena, a još ređi između trećeg i četvrtog ili drugog i trećeg lumbalnog pršljena.
U anamnezi ima više nastupa bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle naprezanja. Bol je lokalizovana u istom delu i širi se ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Parestezije (izmenjeni osećaj, osećaj mravinjanja), nekad i hipestezija (smanjen osećaj za dodir) u palcu noge govore da je u pitanju lezija korena L5, odnosno oštećenje diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena. Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu, reč je o oštećenju korena S1. Ahilov refleks je snižen ili ugašen i to je najsigurniji znak išijasa.

Bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) dovodi do pojačavanja boli. Mogu se naći i raznovrsni motorni znaci – najčešći nalaz je refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta. Pokretljivost ovog dela kičme je ograničena, poglavito unazad. Može se javiti i hipotonija mišića, npr.

Glutealnih, a nekada i mišića cele noge. Nemogućnost stajanja na prstima i peti posledica je slabosti fleksora i ekstenzora palca i fleksora stopala. Prolaps između drugog i trećeg te trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena daje simptomatologiju od strane nervusa femoralisa – sniženje odnosno gubitak patelarnog refleksa, smanjenje snage, hipotonija i hipotrofija mišića kvadricepsa.

Simptomi obuhvataju bol u mišićima, pulsirajuću ili probadajući bol, bol koja se širi uzduž noge, ograničenu pokretljivost leđa i nemogućnost uspravnog stajanja. Bol u leđima koja traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja smatra se akutnim, dok je hronična bol ona koja traje tri meseca ili duže. Lečenje se odnosi na terapiju koja obuhvata promene u načinu i stilu života (ishrana i fizička aktivnost) te upotrebu lekova. Koriste se NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) u obliku gela za lokalnu aplikaciju ili u obliku tableta koje smanjuju upalu i smiruju bol.

snažna, oštra bol u donjem delu leđa koja se širi prema nozi kroz glutealnu regiju, ponekad sve do prstiju (retko se javlja u obe noge)
bol se pojačava prilikom sedenja
osećaj žarenja i i trnjenja uzduž cele dužine noge
slabost, ukočenost ili slabija kontrola pokreta noge
slabiji oslonac na nogu, a moguća je i pareza stopala te otežana ili ograničena funkcija stopala
konstantna bol koja može otežavati ustajanje ili hodanje

Simptomi išijasa koji ukazuju na hitan medicinski postupak

Retko, ali ponekad se dogodi da se simptomi išijasa toliko brzo pogoršavaju da zahtevaju operaciju.

Ako patite od sledećih simptoma potrebno je hitno zatražiti savet lekara:

bol i drugi neurološki ispadi koji se pogoršavaju, a ne ukazuju na moguće oštećenje nerava (npr. slabost)
simptomi koji se pojavljuju u obe noge (tzv. bilateralni išijas) i uzrokuju crevne probleme ili mokraćne smetnje mogu ukazivati na cauda ekuina sindrom (mišićna slabost i ispadi osećaja na nogama u obliku „jahaćih pantalona“ te smetnje kontrole mokrenja i stolice)

Saveti i preventiva: Faktori koji povećavaju rizik od nastanka bola u donjem delu leđa su debljina, starost, pol, fizički zahtevan ili stresan posao, pušenje, anksioznost, dugotrajno sedenje, loše držanje i ravna stopala. Najčešće bol u leđima postepeno prolazi, ali u nekim slučajevima ona ukazuje na ozbiljan medicinski problem.

Hipokrat je tvorac pojma križobolja

Bol u donjem delu leđa kod čoveka je bila prisutna najmanje od bronzanog doba. Najstariji poznati traktat o hirurgiji, Edvin Smithov papirus, iz 1500. pr. Kr. opisuje dijagnostički postupak i terapiju za iščašenje pršljenova. Hipokrat je bio prvi koji je upotrebljavao pojam križobolja, dok ju je Galen detaljnije opisao. Tokom prvog milenijuma nove ere lekari su izbegavali bilo kakav pokušaj hirurškog postupka i preporučivali su samo kontrolu kroz vreme. Tokom srednjeg veka narodni su lekari temeljili terapijske postupke bola u leđima na verovanju da je ona izazvana uticajem duhova.

Početkom 20. veka, lekari su verovali da je križobolja izazvana upalom ili oštećenjem nerava, tako da je pojam neuralgija ili neuritis spominje kao najčešća dijagnoza u medicinskoj literaturi onog doba. Popularnost ovog navodnog uzroka počela je da opada kroz celo 20 vek. U ranom 20. veku američki neurohirurg Harvei Villiams Kušing povećava prihvaćenost hirurških tretmana za bol u leđima.

Tokom 1920-ih i 1930-ih javljaju se nove teorije o nastanku ove tegobe. Lekari su tvrdili da je to kombinacija psiholoških bolesti s patologijama nervnog sistema, kao neurastenije (nervne slabosti) i ženske histerije. Mišićna reuma, danas poznata kao fibromijalgija, takođe biva sve više citirana kao uzrok križobolje.
Nove tehnologije u medicini, poput otkrića rendgenskih zraka, omogućile su lekarima nove i preciznije dijagnostičke postupke, stavljajući u prvi plan patološke promene na intervertebralnim diskovima kao glavne razloge bolova u leđima.

Godine 1938. ortopedski hirurg Joseph S. Barr prijavio je o slučajevima poboljšanja ili nestanka križobolje hirurškim zahvatom na kičmi. Kao rezultat ovog pionirskog tretmana, tokom 1940-ih, model patologije intervertebralnih diskova postaje preovlađujući, te dominira medicinskom literaturom kroz cele 1980-te, dodatno potpomognut novim dokazima dobijenih razvojem dijagnostičkih tehnika kompjuterizirane tomografije (CT) i magnetskom rezonancijom (MR).

Check Also

SMRTNA OPASNOST U POPRAVLJENIM ZUBIMA: OTKRIVENA UŽASNA ISTINA O VAĐENJU ŽIVACA

Da li ste znali da vađenje živaca iz zuba može imati veoma negativne posledice po …