Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Prva asocijacija na Erotomana je nimfomanija i hiperseksualnost no u taj seksualni poremećaj spada i psihološka varka – kada neko veruje da je druga osoba zaljubljena u njega / nju, iako to nije slučaj. Takav oblik Erotomanija naziva se i erotomanska deluzija.
Kao primere Erotomanija, možete se setiti brojnih uhoda koje prate poznate ličnosti, verujući da su u vezi sa njima, obasipaju ih darovima i progone na svakom koraku – oni iskreno veruju da su u uzajamnom ljubavnom odnosu sa osobom koja je predmet njihove zaljubljenosti.
ŠTO perverznija, TO BOLJE Danju ugledna bankarka, noću neobuzdana prostitutka
Ljubav pokazuju u šiframa
Međutim, Erotomanija može biti i suptilnija od ovakvih primera, i mnogi od nas su podložni tome.
„To je ekstremni vid simpatije ili zaljubljenosti, kada osoba obmanjuje sebe i uverena je da je neko drugi – najčešće neki nepoznati stranac ili slavna ličnost – zaljubljen isto koliko i on“, objasnila je ekspert za seks i ljubavne odnose, Traci Cocks.
Erotomana veruju u to da druga osoba, koja je „zaljubljena u njih“, govori u šiframa kako bi sakrila ljubav, jer ona (iz nekog razloga), ne sme biti javna.
„Primerice, kada neka poznata osoba tokom TV intervjua dodiruje kravatu, erotoman će to tumačiti kao tajni signal njihove ljubavi“, dodala je Cocks.
Lako se razlikuje o zaljubljenosti
Reagularna zaljubljenost i erotomanija se mogu razlikovati. Ukoliko vam se neko jednostavno mnogo sviđa, onda je to zaljubljenost, ali sa Erotomanija, vi ste uvjerni i da se i vi mnogo sviđate toj drugoj osobi, a da to definitivno nije slučaj.
Evo kako je sve to objasnio psiholog Glenn Vilson, stručnjak za disfunkcionalna seksualna ponašanja.
Erotomanija je iluzija da druga osoba nekog voli, ali da uvek postoji nešto što ih sprečava da to objave drugima.
Najčešće se javlja kod žena u srednjim godinama, koje veruju da je neki muškarac iz „visokog društva“, koji im je poznat (njihov lekar, advokat ili poznata ličnost), tajno zaljubljen u njih.
Moraju skrivati ljubav
One veruju kako ovi muškarci iskazuju „male signale“ njihove zainteresovanosti (značajni pogledi ili nošenje kravate u boji koja je njima omiljena), a ponekad čak i da ih kontaktiraju telepatski ili preko medija.
Tada, ove žene, uzvraćaju dobijenu „pažnju“ i počnu slati pisma, poklone, zovu ih ili pokušavaju da posete. Ako ih njihov „tajni obožavalac“ odbije, one to samo vide kao deo situacije u kojoj moraju kriti njihovu zabranjenu ljubav.
Erotomanijaci povremeno postanu opasni ako uvere sebe da je partner osobe u koju su zaljebljeni, ono što stoji između njih i jedina prepreka da se „veza“ objelodani.
Žene češće oboljevaju, ali muškarci su opasniji
Vilson dalje naglašava da je erotomanija retka bolest i da, iako je prvenstveno zastupljena kod žena, muškarci takođe mogu izraziti ovakvo ponašanje.
Zapravo, erotomanija kod muškaraca je još opasnija, a Vilson ističe primer Džona Hocknija koji je upucao američkog predsednika Regana, jer je navodno želeo da impresionira Jodie Foster, kojom je bio opsednut od kada je pogledao film Taksista.
„Uhođenje i erotomanija su ‘napredne’ forme muškog i ženskog ponašanja koje se javlja zbog nekih psihijatrijskih poremećaja u mešavini sa usamljenošću i manjkom samopoštovanja. Sve u svemu, agonija ljubavi je u svakom aspektu intenzivna „, zaključio je Vilson.
Problem je što erotomanijaci ne prepoznaju da imaju problem i samim tim se neće nikome ni obratiti za pomoć, jer smatraju da im nije potrebna.
