Kada mozak gladuje, mali zadaci, a osobito interakcija sa ljudima postaju puno teži
To je uobičajena pojava, ljudi imaju neverovatno kratki fitilj kako se približava vreme jelu. Naučnici kažu da takvo ponašanje ima osnovu u evoluciji i pomagalo je ljudskoj vrsti da opstane.
Šta više vremena prođe između dva obroka, to je nivo glukoze niža pa mozak počinje izlučivati hormone stresa. Ako je prošlo previše vremena između dva obroka, mozak je u panici da više neće dobiti hranu. Glukoza daje mozgu potrebno gorivo.
Kada mozak gladuje, mali zadaci, a osobito interakcija sa ljudima postaju puno teži. Najvažnije gorivo za mozak, glukoza pomaže koncentraciji i sposobnosti razmišljanja.
Ako ne jedemo, postajemo frustrirani
Postoji direktna veza između nedostatka glukoze zbog neuzimanja hrane i ograničene samokontrole. Ako nismo jeli dolazi do psihološkog odgovora koji kreira frustraciju. Nedostaje li mozgu glukoze, teže je kontrolisati simptome ljutnje.
Napadi gladi pokreću hormone stresa pa je teško obuzdati ljutnju i iritabilnost.
No, to svadljivo stanje je lako pobediti.
Nećemo ga osetiti ako ne izlažemo telo nesigurnosti da će dobiti hranu. Možemo tokom dana uzimati male porcije hrane bogate hranljivim materijama da preduhitrimo pojavu neželjenih znakova stresa.
Važno je moći doneti ispravnu odluku kada se nosimo sa stresom i gladi.
Često puta stres navede ljude da jedu nezdravo pa pokušajte svesno kontrolisati ono što stavljate u usta i prevenirajte pojavu stresa kojeg uzrokuje glad.
Pažljivo upravljanje hormonima stresa je važno i da bi se rešili loših prehrambenih navika.