Home / ZDRAVLJE / Uloga hormona i lučnih žlezda u održavanju zdravlja organizma

Uloga hormona i lučnih žlezda u održavanju zdravlja organizma

Hormoni su zaslužni za regulaciju brojnih fizioloških procesa poput metabolizma, rasta i razvoja, a deluju i na raspoloženje

hormoniwikimedia.org

Hormoni su hemijske materije što ih proizvode žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Žlezde su grupe ćelija koje izlučuju hemijske materije, a mogu biti sa spoljnim i unutrašnjim lučenjem. Unutrašnje izlučivanje znači da se hormoni luče direktno u krv, a krv ih raznosi do tkiva ili organa u kojima kontrolišu određene hemijske procese. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem i njihovi hormoni su hipofiza (hormoni koji potiču lučenje u ostalim žlezdama), štitna žlezda (tiroksin), nadbubrežna žlezda (adrenalin, kortikosteroidi), pankreas (insulin) te polne žlezde – ženski (estrogeni i progesteron) i muška ( testosteron) polni hormoni.

Najvažnija žlezda sa unutrašnjim lučenjem je hipofiza. Smešten je u bazi mozga, tik ispod hipotalamusa. Hipofiza luči mnoge hormone i upravlja radom drugih žlezda, na primer štitnjače, kore nadbubrežne žlezde, jajnika i semenika. Hormoni su materije koje kao „glasnici“ u telu prenose poruke od jedne ćelije do druge posebnim oblikom hemijskog delovanja. Hormoni po sastavu mogu biti steroidi, prostaglandini, amini, peptidi i proteini. Hormoni kruže krvlju i dolaze u dodir gotovo sa svim stanicama. Hormoni su zaslužni za regulaciju raznih fizioloških procesa poput metabolizma, rasta i razvoja, a deluju i na raspoloženje, na primer stres. Mozak nadzire rad žlezda usklađujući njihovu tesnu međusobnu saradnju u lučenju hormona. Na taj način održavaju zdravlje organizma. Dio medicine koji se bavi proučavanjem hormona odnosno žlezdama koje ih luče naziva se endokrinologija i grana je interne medicine.

Žlezde i hormoni koje luče:

hipotalamus:

Faktor lučenja adrenokortikotropina (CRH) – podstiče lučenje adrenokortikotropina (ACTH)

Faktor lučenja hormona rasta (G.R.H) – podstiče lučenje hormona rasta (GH)

Faktor lučenja gonadotropina (GnRH) – podstiče lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona (LH)

Faktor inhibicije lučenja melatonina (MIH) – koči lučenje melatonina (MSH)

Faktor inhibicije lučenja prolaktina (PIH) – koči lučenje prolaktina

Somatostatin (GIH) – koči lučenje hormona rasta (GH) i mnogih drugih hormona (tireotropin ili insulin)

hipofiza

Adrenokortikotropni hormon (ACTH) – podstiče lučenje glukokortikoidnih hormona nadbubrežne žlezde

Tireostimulišući hormon (TSH) – podstiče lučenje hormona štitne žlezde

Folikul stimulacijski hormon (FSH) – podstiče sazrevanje folikula u jajnicima

Prolaktin (PL ili LTH) – podstiče proizvodnji proteina mleka u mlečnim žlezdama

Hormon rasta (GH) – podstiče proizvodnju proteina i rast tkiva

Luteinizirajući hormon (LH) – reguliše sazrevanje folikula, lučenje estrogena i progesterona, ovulaciju, nastanak žutog tela, u muškaraca lučenje androgenih hormona

Epifiza (Pinealna žlezda):

Melatonin – reguliše cirkadijalni ritam (prilagođavanje organizma na izmene dana i noći)

Štitna žlezda:

Tiroksin (T4) – ubrzava metabolizam, povećava toplotu tela, podstiče rast i razvoj.

Trijodtironin (T3)

Kalcitonin (Tireokalcitonin) – smanjuje otpuštanje kalcijuma iz kostiju i pojačava lučenje fosfata i kalcijuma urinom.

Doštitna (paratireoidne) žlezda:

Hormon doštitne žlezde parathormon (PTH) – podstiče otpuštanje kalcijuma iz kostiju, povećava apsorpciju kalcijuma i smanjuje njegove izlučivanje

Pankreas (endokrini deo pankreasa):

Glukagon – podstiče razgradnju glikogena u jetri i otpuštanje glukoze u krv

Insulin – pojačava ulazak glukoze u ćelije, posebno u jetri i mišićima

nadbubrežna žlezda

Srž nadbubrežne žlezde – glavni efekti njenih hormona adrenalina i noradrenalina su: porast krvnog pritiska, ubrzanja rada srca, širenje disajnih puteva, pojačani metabolizam glukoze, usporavanje probave

Kora nadbubrežne žlezde luči mineralokortikoidni hormon aldosteron koji podstiče apsorpciju natrijumovih jona u bubrezima dok glukokortikoidni hormoni (kortikosteroidi) – učestvuju u prometu glukoze i koče upalne reakcije.

Kortizol podstiče stvaranje glukoze iz aminokiselina i glikogena u jetri, koči odbrambene reakcije i upale u tkivima.

kortizon

kortikosterona

Androgeni – muški polni hormoni koje luči nadbubrežna žlezda muškaraca i žena.

Polne žlezde:

Estrogen – podstiče razvoj jajašca i deluje na endometrijum materice.

Progesteron – održava ciklične promene endometrijuma materice.

Testosteron – podstiče razvoj spermatozoida.

Naziv hormona

funkcija hormona

hormon rasta (GH)

Podstiče stvaranje proteina, rast tkiva i ostalih telesnih ćelija

tireostimulišući hormon (TSH)

Potiče razvoj štitnjače i lučenje hormona štitne žlezde

adrenokorikotropni hormon (ACTH)

Potiče lučenje hormona nadbubrežnih žlezda

folikul stimulišući hormon (FSH)

Potiče polne žlezde na stvaranje jajašaca i spermatozoida

luitenizirajući hormon (LH)

Potiče polne žlezde na stvaranje polnih hormona

prolaktin (PL ili LTH)

Podstiče stvaranje mleka u mlečnim žlezdama

melanocit stimulišući hormon

Podstiče stvaranje melanina u melanocitima

antidiuretski hormon (ADH)

Reguliše reapsorpciju vode u bubrezima

oksitocin (OT)

Potiče kontrakcije materice tokom porođaja te protok mleka kroz dojke tokom dojenja

Izvor: vvv.hr.vikipedia.hr

hormon rasta

Hormon rasta (naziva se i somatotropin) hormon je prednjeg režnja hipofize. Hormon rasta je po hemijskoj strukturi jednolačani polipetid koji se sastoji od 191 aminokiseline. Hormon rasta deluje u stanicama na procese koji rezultiraju povećanom sintezom proteina, te smanjenom razgradnjom proteina. Učinak povećane sinteze belančevina odnosi se na sva tkiva u telu, a najviše je izražen na rastu kosti i hrskavica. Hormon rasta deluje i na pojačano iskorišćavanje masti za dobijanje energije, povećanjem oslobađanja masnih kiselina, te na smanjenje iskorišćavanja glukoze i pojačanu sintezu glikogena u ćelijama.

Izlučivanja hormona rasta regulišu somatostatin i somatokrinin (somatoliberin), hormoni hipotalamusa, od kojih somatostatin koči lučenje hormona rasta, dok somatokrenin oslobađa hormon rasta. Uz ove molekule pojačano lučenje hormona rasta uzrokuju spoljni uticaji npr. Gladovanje, hipoglikemija, mišični rad, trauma, stres.

Akromegalija je hormonalni poremećaj kod kojeg hipofiza, mala žlezda u mozgu, proizvodi preterane količine hormona rasta. Višak obično dolazi iz benignih ili nekanceroznih tumora na hipofizi. Ovi benigni tumori nazivaju se adenomi. Akromegalija se najčešće dijagnostikuje u sredovječnoj dobi, iako se simptomi mogu javiti u bilo kojoj dobi. Ako ju se ne leči, akromegalija može dovesti do ozbiljnih bolesti i prerane smrti. Akromegalija je izlečiva kod većine pacijenata ali zbog sporog i često nepredviđenog napada obično se ne dijagnostikuje ispravno i na vreme. Najveće ozbiljne zdravstvene posledice akromegalije su: dijabetes tipa 2, visoki krvni pritisak, povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, artritis te povećan rizik od nastanka polipa debelog creva, koji se mogu razviti u rak debelog creva, ako se ne uklone na vreme. Kada se tumori, koji potiču povećanu proizvodnju hormona rasta javljaju u detinjstvu, bolest koja se javlja naziva se gigantizam, umesto akromegalija. Dečja visina određuje se prema dužini tzv. dugih kostiju u nogama. Kao odgovor na preteranu proizvodnju hormona rasta, ove kosti rastu u dužinu. Ovaj rast ne događa se kod odraslih, ali kod dece će uzrokovati povećanje visine.

Adrenokortikotropni hormon ili kortikotropin peptidni je hormon koji se stvara u hipofizi. Stimuliše stvaranje i izlučivanje glukokortikoida (naročito kortizola) iz adrenalnog korteksa. Stvaranje glukokortikoida regulisano je različitim faktorima. Visoke koncentracije glukokortikoida u krvi inhibiraju izlučivanje ACTH mehanizmom negativne povratne sprege. Koncentracije ACTH pokazuju dnevne razlike, s tim da su ujutro visoke a uveče niske. Određivanje ACTH u plazmi veoma je korisno u diferencijalnoj dijagnozi cushing bolesti (pojačano izlučivanje, hipersekrecija ACTH), tumora koji autonomno proizvode ACTH, hipopituitarizma s manjkom ACTH, te ektopičkog ACTH sindroma. Takođe, određivanje ACTH može biti važno kod diferencijalne dijagnoze adrenokortikalne insuficijencije (Adisonova bolest). ACTH koji ne nastaje u hipofizi naziva se ektopički ACTH. Često je povezan sa mikrocelularnim karcinomom pluća. U retkim slučajevima ektopički ACTH može nastati kod tumora timusa, adenokarcinoma pankreasa ili bronhialnih karcinoida.

Tireostimulišući hormon (TSH) – podstiče lučenje hormona štitne žlezde

Hormoni štitaste žlezde u organizmu deluju tako da povećavaju opštu nivo metabolizma, što znači da će u slučaju viška hormona štitnjače potrošnja metabolizma biti povećana. Štitnjača utiče na pojačanje mentalnih procesa, ubrzanje rada srca, disanja i varenja. Hormoni štitaste žlezde deluju i na celokupni neuroendokrini sistem pa je uticaj na ponašanje i opšte raspoloženje velik. Poremećaj lučenja hormona štitne žlezde može se manifestovati kao višak, ili manjak hormona. U slučaju suviška hormona – hipertireoze, dolazi do prejakog delovanja na ciljna tkiva sa brojnim smetnjama kao što su nemir, razdražljivost, nesanica, pojačano znojenje, opadanje kose, lupanje srca, proliv i mršavljenje.

U slučaju manjka hormona štitne žlezde – hipotireoze, sva tkiva pate od nedostatka energije, što pak dovodi do trajnog umora, pospanosti, debljanja, nakupljanja tečnosti u telu i poremećaja varenja. Ovaj poremećaj jedan je od najčešćih uzroka mentalne zaostalosti u dece jer je nervno tkivo to koje u slučaju manjka hormona tokom razvoja najviše trpi.

Štitna žlezda stvara i izlučuje u krv hormone tiroksin, trijodtironin i kalcitonin.

Dva osnovna hormona štitne žlezde su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Njihovu proizvodnju reguliše hormon hipofize tireotropin (TSH). Ukoliko se smanji produkcija T3 i T4 hipofiza proizvodi veću količinu TSH nastojeći stimulisati štitnjaču na pojačan rad. Ukoliko štitnjača to ne može učiniti, nivo TSH sve više raste što može dovesti do gušavosti (povećanja štitaste). Potrebno je naglasiti sa je za stavaranje tiroidnih hormona (T3 i T4) štitnjači potreban jod. To je neophodan element za sintezu hormona štitne žlezde, a nalazi se u hrani i vodi. Štitnjača ima receptore za ‘hvatanje’ joda u krvi, kojeg kasnije ugrađuje u svoje hormone. U trenutku kada se hormoni štitne žlezde ‘potroše’, ostatni jod koji je sadržan u hormonima vraća se u štitnjaču i zatim ponovo upotrebljava za proizvodnju nove količine hormona štitnjače. Treći hormon koji nastaje u štitnjači je kalcitonin. Radi se o hormonu, koji se sastoji od niza 32 aminokiseline. Njegova uloga je smanjenje koncentracije kalcijuma u ​​krvi tako što podstiče njegovu ugradnju u kosti u vidu kalcijumfosfata. (Izvor: vvv.moja-stitnjaca.hr)

Glukagon i insulin

Glukagon je hormon pankreasa koji učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata. Po hemijskoj strukturi glukagon je polipeptid koji se sastoji od 29 aminokiselina. Naučnici Kimball i MURLIN su 1923.g. prvi opisali glukagon. Glukagon se stvara u gušterači (alfa stanice Langerhansovih ostrvaca), a izlučuje se u krvotok kada je nizak nivo glukoze u krvi (hipoglikemija). Glukagon održava nivo glukoze u krvi, vezujući se na Glukagonski receptor na hepatocitima, što uzrokuje da jetra otpušta u krv glukozu koja je u njenim ćelijama pohranjena u obliku glikogena, u procesu koji se naziva glikogenolize. Nakon što se isprazne zalihe glikogena, glukagon stimuliše jetru da počne stvarati dodatne količine glukoze u procesu koji se naziva glukoneogeneza. Oba ova procesa sprečavaju razvoj hipoglikemije.

Glukagon deluje suprotno od insulina, koji omogućava ulaz glukoze u ćelije. Glukagon podstiče i na lučenje insulina, kako bi glukoza u krvi mogla ući u ćelije tkiva koje ne mogu uzimati glukozu bez delovanja insulina. Insulin je hormon koji luči žlezda gušterača (pankreas) a služi za regulaciju šećera u krvi te metabolizam ugljenih hidrata i masti u telu. Transporter je koji omogućava glukozi da iz krvi prodre u telesne ćelije gde se pretvara u energiju za telo. Glukoza je grožđani šećer u kojeg se, prilikom varenja, rascijepe namirnice koje sadrže ugljene hidrate. Insulin takođe omogućava da se prekomerna glukoza sprema u mišićima i u jetri (glikogeneza), te reguliše sintezu novoga šećera koji ulazi iz jetre u krvotok (glikogenolize).

Ukoliko insulina uopšte nema ili ako ga je premalo, šećer ne može nikako, ili samo delimično, dospeti u telesne ćelije. Ostali šećer se zadržava u krvi, što se može izmeriti. Normalna koncentracija šećera u krvi na prazan stomak iznosi 3,75-6,0 mmol / L (67 – 108 mg%). Kao što je već pisano u ranijim brojevima kada dođe do poremećene regulacije insulina u telu, razvija se dijabetes ili šećerna bolest (lat. Diabetes mellitus). Kod šećerne bolesti tipa 1 telo ne proizvodi insulin pa ga je neophodno nadomestiti. Kod pacijenata šećerne bolesti tipa 2 može se razviti insulinska rezistencija, tako da organizam nema dovoljnu količinu insulina. Kada se kod takvih pacijenata više ne uspe održati normalna nivo glukoze u krvi sa tabletama (oralni hipoglikemici, oralni antidijabetici) takođe se započinje sa insulinskom terapijom.

polni hormoni

Polni hormoni su ključni, kako u razvoju i polnoj diferencijaciji polnih organa, tako i u polnoj diferencijaciji mozga. Pored uticaja na razvoj muškog i ženskog tela, važnu ulogu imaju i u aktiviranju seksualnog ponašanja.

Estrogeni se nalaze u telu muškarca i žena (kod žena u puno većoj količni). Kod muškarca estrogen reguliše određene funkcije polnog sistema važne za sazrevanje sperme i smatra se da su važni za zdravi polni nagon. No, kod žena je fiziološki učinak puno širi i veći. Estrogen ima višestruko delovanje na telo. U prvom redu određuje ženski pol i upravlja polnim životom žene. Osim što utiče na formiranje ženskih polnih karakteristika, uključujući raspodelu masti na telu u grudi i bokove i razvoj mlečnih žlezdi, estrogen dominira prvim delom menstrualnog ciklusa, što znači da svakog meseca reguliše sazrevanje folikula, odnosno ovulaciju, a time i rađanje potomstva. Estrogeni podstiču formiranje sekundarnih polnih karakteristika žene, stimulišu rast polnih organa, tokom menstrualnog ciklusa podstiču rast žlezda endometrijuma i vezivne strome u materici, a u jajovodu povećavaju broj i aktivnost ćelija sa treptljikama.

U dojkama estrogeni podstiču rast dojki i sistema za izlučivanje mleka (rast mlečnih žlezda, vezivnog tkiva među njima i nakupljanje masti). Takođe, promene u centralnom nervnom sistemu regulišu estrogeni (zajedno sa progesteronom) tako što inhibiraju oslobađanje FSH (folikul stimulirajućeg hormona) i LH (luteinizirajući hormon) koji su bitni za regulaciju menstrualnog ciklusa, odnosno sazrevanje jajašaca. Za lučenje FSH i LH potreban je GnRH (gonadotropin oslobađajući hormon) iz hipotalamusa. Estrogen utiče i na nivo izlučivanja GnRH. Promene u ostalim sistemima i organima na primer u kostima smanjuju koštanu resorpciju čime povećavaju stvaranje kosti. Estrogeni uzrokuju zadržavanje natrijuma i vode u organizmu, zbog hemijske sličnosti sa hormonima nabubrežne žlijezde.Estrogeni povećavaju HDL (lipoprotein visoke gustine), trigliceride, smanjuju LDL (lipoprotein male gustine).

U probavnom sistemu estrogeni povećavaju količinu holesterola u žuči, a smanjuju pokretljivost creva dok u jetri potiču sintezu proteina. U procesu koagulacije povećava nivo faktora zgrušavanja (II, VII, IKS, Ks), antitrombina III, plazminogena i povisuje adhezivnost trombocita. U koži, estrogeni povećavaju debljinu kože i čine je glatkom. Kod sniženih nivo ili pak manjka estrogena javljaju se problemi sa regulacijom telesne temperature (napadi vrućine), a prate ih nesanica, bolnost grudi, umor, otežano pamćenje, razdražljivost, plačljivost, anksioznost, glavobolje, bolovi u zglobovima, grčevi u nogama, ukočenost, porast telesne težine, preraspodela masnoća po telu, problemi sa svim sluznicama na telu, inkontinencija i česte urinarne infekcije, nadutost i gastrointestinalne smetnje te lupanje srca.

progesteron

Progesteron pripada grupi steroidnih hormona, ženski je polni hormon i zajedno s estrogenima učestvuje u regulaciji menstrualnog ciklusa. Progesteron priprema telo žene za trudnoću i porođaj, pa dominira drugom polovinom menstrualnog ciklusa kako bi stimulisao rast endometrijuma za prihvat jajašca ako je došlo do oplodnje, ali reguliše i njegovo ljuštenje ako do trudnoće ne dođe. To mesečno ljuštenje endometrijuma jest menstruacija, koja kao takva ima važnu ulogu u zaštiti od nastanka zloćudnih tvorbi endometrijuma. Progesteron takođe ima vrlo važnu ulogu u središnjemu nervnom sistemu i deluje opuštajuće, čime se objašnjavaju promene u raspoloženju, razdražljivost i depresivna stanja koja se javljaju već s prvim znacima smanjene proizvodnje progesterona i rada jajnika. Progesteron ima važnu ulogu uu regulaciji šećera u krvi, doprinosi zdravlju urinarnog trakta, utiče na zdravlje nervnog sistema i moždane funkcije, učestvuje u očuvanju gustine kostiju, reguliše tečnosti u tkivima i deluje diuretički, osigurava zdrav san, važan je za očuvanje organizma u stresnim situacijama , deluje sedativno i antidepresivno, au trudnoći i analgetičko. Učestvuje u pretvaranju masti u energiju, reguliše proizvodnju hormona štitne žlezde te jača imuni sistem.

testosteron

Testosteron je prvenstveno muški polni hormon kojeg u muškarca luče testisi, u manjoj meri luči se i kod žena i u jajnicima i nadbubrežnim žlezdama. Pojačano se javlja od puberteta do 18. godine. Glavni je muški polni hormon te kod muškaraca i žena igra važniju ulogu u zdravlju. Takođe štiti protiv osteoporoze. U proseku, muško telo proizvede dvadeset do trideset više puta testosterona nego žensko.

Premda je testosteron polni hormon i utiče na polnost, to nije njegova jedina funkcija.

Testosteron je odgovoran za promenu glasa i dubok glas u muškarca, kao i za tipičan raspored dlaka u muškarca, raspoređenih po celom telu, kao i za njihovo održavanje, a napose za rast brade. Testosteron je vrlo važan za izgradnju i održavanje zdravlja koštanih struktura jer pomaže pri proizvodnji crvenih krvnih ćelija, a sledom toga i pri prenosu kiseonika krvlju. Testosteron je važan za formiranje i održavanje snažnih mišića, a takođe vrlo je važan za održavanje duševne ravnoteže i sprečavanje negativnog raspoloženja. Testosteron je odgovoran i za sposobnost pamćenja, orijentacije, koordinacije i koncentracije. Reguliše seksualni nagon i važan je za velik broj spolnih funkcija te je odgovoran za tjelesnu građu muškarca.

Check Also

7 DANA JEDITE OVO PO KAŠIKU NA PRAZAN STOMAK: ZAPANJIĆE VAS KOLIKO ĆETE SMRŠATI! (RECEPT)

Osim što ćete smršati, ojačaćete imunitet i osloboditi se otrova iz tela. Beli luk je jedan …