ZBOGOM GOJAZNOSTI: Naučnici otkrili kako ‘ isključiti ‘ glad..

Harvardski su istraživači pomoću eksperimenata na miševima otkrili ‘prekidač’ u mozgu koji reguliše proces hranjenja. Ovo bi otkriće moglo pomoći u lečenju gojaznosti, smatraju naučnici.

Harvardski naučnici otkrili su ključnu komponentu sklopa u mozgu koji kontroliše želju za jedenjem, zahvaljujući čemu bi grozan osećaj gladi uskoro mogao postati prošlost, prenosi IFLS.

Ovo otkriće zasniva se na prethodnom radu koje je otkrilo da grupa moždanih ćelija poznatih kao AgRP neuroni, kada nam ponestane kalorija ispuštaju molekule koje ublažavaju aktivnost ćelija koje nam pružaju osećaj sitosti. Tada osetimo glad i jedemo kako bi je sprečili.

Korak dalje

Iako je ovo poznato već neko vreme, naučnici nikako nisu mogli dokučiti koji neuroni su meta AgRP neurona. Budući da je poznato da molekuli koje otpuštaju AgRP neuroni blokiraju receptore poznate kao MC4R, istraživači na Harvardu pretpostavili su da neuroni koji deluju nizvodno verovatno imaju veliku koncentraciju ovog receptora.

To je dovelo do otkrića da u hipotalamusu postoji mali svežanj neurona koji otpuštaju MC4R, a koji su ključni za regulaciju hranjenja.
Naučnici su zatim genetički modifikovali miševe da bi mogli hemijski kontrolisati te neurone.

Kada su ih naučnici isključili, miševi koji su već jeli nastavili su glodati hranu iako im nije bila potrebna. Delovalo je i obrnuto: kada su uključili stanice, miševi koji nisu nahranjeni svejedno nisu jeli. Prema tome, zaključak je da ta grupa ćelija deluje kao granica gladi te sprečava prejedanje.

Naučnici su miševima dali bojilo i otkrili da spomenuti neuroni komuniciraju sa grupom ćelija u zadnjem delu mozga poznatih kao bočna parabrahijalna jezgra (LPBN).

Moguće je ‘isključiti’ glad

Istraživači su omogućili da se kod nekih miševa taj proces aktivira pomoću plavog svetla, a zatim stavili gladne miševe u kutiju sa dve odvojene prostorije, od kojih je u jednoj bilo plavo svetlo.

Miševi koji su imali implantante proveli su više vremena u plavoj prostoriji, što znači da im je veštačka stimulacija ovog moždanog sklopa blokirala glad.
Ovo otkriće znači da je moguće ‘isključiti prekidač’ u mozgu zbog kojega osećamo glad, što potencijalno može pomoći u lečenju gojaznosti.