Naime on je još u martu 2012 godine, tokom protestnog marša u Bratislavi bacio svoja odlikovanja koja je dobio za zasluge u mirovnim misijama širom sveta pod okriljem UN, preko ograde u dvorište Predsedničke Palate, i uputio pismo slovačkom predsedniku Ivanu Gašparoviču u kome ga obaveštava o razlozima vraćanja odlikovanja. A razlog je, između ostalog, i stanje demokratije u Republici Slovačkoj, tačnije, kako neki kažu, deficit (nedostatak, ili pre, odsustvo) demokratije.
Ili, kako mi je u privatnoj prepisci iste te, 2012. godine napisao: ,,EU je zločinačka organizacija… Imam svoj stav. Bio sam u Jugoslaviji 93′ – 94′ Unproforac, i 98′ – 99′, ukupno skoro dve godine. UVEREN SAM O NEPRAVDI PREMA SRPSKOM NARODU.”
U odgovoru mu je navedeno da još uvek ima odbrambenu obavezu kao vojnik u rezervi, nakon čega je odlučio da vrati i svoju vojničku knjižicu:
,,Obraćam Vam se kao vrhovnom komandantu oružanih snaga Republike Slovačke i dajem Vam na znanje, da nakon razmatranja svih mogućih posledica odbijam da budem u rezervi i odbrambenoj obavezi ove države – Republike Slovačke.”
Široj javnosti u Slovačkoj je ipak postao poznat tek nakon paljenja zastave Evropske unije tokom protesta u Bratislavi, zbog čega je dobio zabranu ulaska na teritoriju grada.
Pre nekoliko dana, tačnije u subotu 17. januara sam mu se javio kako bismo napisali nešto više o svemu ovome, a posebno o njegovom boravku u Jugoslaviji i stavu prema srpskom narodu.
Odgovor je glasio: ,,Danas sam prvi put posle sedam meseci na internetu”.
Prirodno, moje pitanje je bilo: ,,Gde se nalaziš?”
Odgovor kratak, vojnički: ,,Pod Luganskom… opolčenie… Rusija…”
Uglavnom izbegavam nepristojne izraze u tekstovima, ali ovaj put ću napraviti izuzetak (nadam se da mi nećete zameriti):
”Borimo se… biće veselo… EU će se usr.ti.”
Siguran sam da ćemo nakon njegovog povratka iz Novorusije, imati o čemu da pišemo.
Podari mu Gospode dug život!
(FB stranica Reci ne EU, Fejsbukreporter)