Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Predstojeće leto biće, najverovatnije, toplije nego prethodna. To znači da u atmosferi ima više vodene pare, pa treba očekivati ozbiljnije letnje nepogode koje će biti češće, veće i žešće nego što je to bilo pre samo desetak godina! Tropski cikloni biće češći i snažniji nego doskora, što podrazumeva jače vetrove i silnije grmljavine, oluje, grad i kišu.
Ovakve vremenske prilike za predstojeće i naredna leta, prognozira akademik Fedor Mesinger (84), doktor meteoroloških nauka, jedan od 12 „apostola“ svetske meteorologije u oblasti numeričke prognoze.
Dodaje i da meteorolozi na dnevnom nivou mogu najaviti dolazak nepogoda i odrediti šire područje gde će se dogoditi. Ali samo mesto gde će se nevreme najžešće ispoljiti, kaže, ne može se precizno predvideti.
Svoju „najavu vremena“, ovaj naš uvaženi naučnik, zasniva, pre svega na činjenici da su poslednje tri godine bile baš tople, svaka toplija od prethodne, a to se, kako kaže, nikada nije dogodilo za vek i po meteoroloških osmatranja.
– Klima se menja dramatično brzo i to pred našim očima – kaže Mesinger za „Novosti“. – Osmatranja pokazuju da se led trenutno topi, a sateliti vide i beleže kako se smanjuje površina pod ledom na Arktiku.
U nauci više nema sumnje da doživljavamo jedno vrlo ozbiljno globalno otopljavanje. No, da bismo znali šta nas u budućnosti očekuje, treba znati ili pretpostaviti kako se menja sastav atmosfere. A, savremeni čovek je, nažalost, prvi uzročnik tih promena.
Proizvodnja energije sagorevanjem fosilnih goriva, po rečima našeg sagovornika, već sada je doprinela da u atmosferi ima 40 odsto više ugljen-dioksida nego u predindustrijsko doba. Ovaj gas nema gde da ode i najodgovorniji je za stvaranje efekta staklene bašte kao i za povećanje prosečne godišnje temperature za više od jedan stepen u odnosu na pre 150 godina.
– Ukoliko se ovako nastavi ta temperatura može vrlo brzo, već za 20-30 godina, da se poveća za dva stepena – nastavlja akademik Mesinger. – U tom slučaju nivo svetskih okeana porastao bi za pet metara. Zamislite šta bi to značilo za čovečanstvo.
Šta bi svet bio bez Venecije, Amsterdama i brojnih drugih primorskih gradova? Ostale su nam, dakle, dve-tri decenije da učinimo nešto, inače smo na putu bez povratka i na Zemlji na kojoj nema mesta za čoveka.
U suprotnom, kako kaže naš sagovornik, neće biti dobro! Nećemo više govoriti o Plavoj planeti na koju smo dosad navikli.
– Ako mi u predstojeće dve-tri decenije dozvolimo da se srednja godišnja temperatura poveća za više od dva stepena, već će unuci naših unuka imati velike probleme – kaže Mesinger.
– Ne samo da će im biti suviše toplo, nego će se nivo svetskog mora neprekidno podizati, za do nama nestvarnih 60 metara. Svi veliki gradovi, tada bi otišli pod vodu. Nema zidova koji u tom slučaju mogu da spreče katastrofu.
Čovečanstvu, po rečima našeg sagovornika, tokom predstojećih 20-30 godina, predstoji bitka za život potomaka na Zemlji.
– Ta bitka se može dobiti jedino ako se potpuno zaustavi proizvodnja energije sagorevanjem fosilnih goriva – naglašava Mesinger. – Treba da podržavamo sve načine proizvodnje energije obnovljivim izvorima. Nuklearna energija je odlična, a takođe i solarna kao i hidro i energija vetra, plima i oseka… osim toga, moramo štedeti energiju i prilagoditi se životu sa manje potrošnje energije.
MREŽE ZA ZASADE
BROJNE ljudske delatnosti zavise od vremenskih prilika i klime, ali poljoprivreda najviše – kaže naš sagovornik.
– S obzirom na to da meteorolozi mogu predvideti nevreme, poljoprivrednici te prognoze treba redovno da prate da bi, pre svega, zaštitili svoje živote. Ali budući da se mesto najžešćeg ispoljavanja vremenske nepogode ne može precizirati, neophodno je da svoje voćnjake i zasade zaštite mrežama ili da ih osiguraju od vremenskih nepogoda.
KATASTROFALNA TRAMPOVA ODLUKA
ODLUKA američkog predsednika Donalda Trampa da se SAD povlači iz Pariskog sporazuma o klimi i smanjenju gasova staklene bašte je katastrofalna – kaže akademik Mesinger.
– Tužno je videti da se to događa. Koji su motivi te odluke, teško je odgonetnuti. No, budući da je promena klime rapidna, možda će i predsednik Tramp uvideti šta se događa. Kada je o nauci reč, tu nema mesta sumnji da se klima menja.
(Večernje novsti)
