Mlade Afrikanke koje su nekim čudom preživele izuzetno opasan put preko Sredozemnog mora tek u Italiji su spoznale šta znači pravi životni pakao. Nigerijka pod pseudonimom Prešs u razgovoru za AP bez dlake na jeziku opisala je što ju je dočekalo po dolasku u toliko željenu Europu.
– Dočekala me jedna starija žena. Dala mi je kondome, najlonke i gaćice i jasno poručila: „Marš u grmlje na posao“ – rekla je.
Nažalost, Prešs je samo jedna od 30-ak hiljada Nigerijka koje su širom Italije pale u ralje prostitucije. Malo koja je dobrovoljno pristala na takav život, manje-više sve su prisiljene da to rade.
– Imala sam dušek. Bio je smešten u šumi kraj puta. Ako muškarac nije hteo da imamo seksualni odnos u njegovom automobilu, obično bih ga vodila u šumu, tj. na moj madrac – rekla je Prešs.
Verovatno svako ko je napravio malo više kilometara po italijanskim putevima je mogao da vidi mlade Afrikanke kako stoje kraj njih. Naravno, po stilu odevanja nije teško prepoznati čime se bave. Italijani ni sami ne znaju koliko se Nigerijki u njihovoj zemlji bavi „najstarijim zanatom na svetu“, ali procenjuje se da je taj broj između 10.000 i 30.000.
Kad se ta brojka uzme u obzir, onda ona od 1.172 spasenih devojaka deluje prilično jadno… Od te brojke njih 700 dolazi iz Nigerije, a više od 100 ih je maloletno.
Prešs je takođe kao maloletnica došla u Italiju. Preživela je pakao Sahare i dva potopljena broda u Mediteranu i nekim čudom stigla na italijansko tlo. Nigerijski krijumčari odmah su je smestili u voz za Torino gde ju je dočekala jedna starija žena i odmah objasnila kako će izgledati njen novi život.
– Draga, nemaš izbora. Ovo je tvoja budućnost, moraš postati prostitutka – objasnila joj je madam.
Razlog zašto nema izbora? Vrlo jednostavan. Prešs je nigerijskim krijumčarima koji su je prebacili u Italiju morala platiti 20.000 evra koje im je dugovala.
Italijanska vlada itekako je svesna tog problema. U poslednje dve godine utrostručili su sredstva za pomaganje devojkama koje su ubačene u ralje prostitucije, a najviše se troši na „sigurne kuće“ u kojima devojke borave nakon spasavanja.
Međutim, italijanski stručnjaci tvrde da prava strategija još nije osmišljena. kažu da se zna koja su omiljena mesta u kojima „operišu“ svodnici, ali da se po tom pitanju ništa ne preduzima.
– Najgore je u migrantskim prihvatilištima, svodnici neretko i vode posao od tamo. Devojka ode na „posao“ ujutru i vrati se uveče. Niko je ne kontroliše – rekao je David Mancini, pomoćnik tužitelja iz l’Akile.
Način na koji se devojke prisiljavaju na prostituciju veoma je brutalan, a često se događa da tortura počne još u Nigeriji pre nego što devojke i krenu na pakleni put. Kod krijumčara pogotovo je popularan vudu ritual pod imenom „juju“ na kojem vrač kaže devojkama da će na njih pasti kletva ako krijumčarima ne isplate dug. Nažalost, one to prokletstvo shvate veoma ozbiljno.
Mlada 22-godišnja Kvinsi bila je u poseti šamanu pre odlaska u Evropu.
– Rekao mi je da će moju porodicu snaći veliko zlo ako ne isplatim dugove. Rekao mi je da u tom slučaju neću moći da imam decu i da ću možda umreti – ispričala je.
Međutim, šaman je zaboravio da joj kaže da će po dolasku u Evropu morati da prodaje svoje telo kako bi vratila dug. Štaviše, rekao joj je da će raditi kao spremačica ili dadilja. Laž koja je mladoj devojci uništila život.
– Kad sam završila na ulici plakala sam svake večeri. Šta ću reći svojim roditeljima? Šta ću reći mami – pitala se Kvinsi.
Madam koja je uzela mladu Nigerijku pod svoje objasnila joj je da će je odvesti u policiju ako odbije da radi na ulici. U prevodu to znači deportaciju u Afriku.
Međutim, policija je prilično nemoćna po tom pitanju. Posao s trgovinom ljudima otišao je tako daleko da je 2017. godine otkriveno kako su nigerijski kriminalci sklopili dogovor s napuljskom mafijom o vođenju poslova na području podno Vezuva. Nigerijci su mafijašima plaćali manji deo, a zauzvrat su dobili protekciju.
Mlada Prešs je koliko-toliko imala sreće jer ju je policija pokupila s ulice u predgrađu Torina. Kao prostitutka je radila sedam meseci, a dnevno je imala deset ili više klijenata. Kaže da je na početku umirala od straha čak i od pomisli na povratak u Nigeriju, ali na kraju je spoznala i da je povratak u Afriku bolji od svakodnevnog prostituiranja.
Na kraju ni od deportacije neće biti ništa, Prešs je smeštena u jednu sigurnu kuću kraj Rima i vodi brigu o starijim i nemoćnim osobama.
– Tek sada mogu reći da sam slobodna osoba – rekla je.
Nažalost, ona je jedna od retkih koje su imale sreće…
Na primer, Julia je po brutalnom vremenu bila prisiljena da radi na jednom putu blizu Rima. Kaže da joj posao poslednjih dana ide katastrofalno.
– Tri klijenta po danu! To vam je 30 evra dnevno… Nedovoljno – rekla je Julia koja je novinaru AP-a priznala da želi da pobegne od svega, ali ne zna kako.
– Mislila sam da ću postati spremačica ili dadilja. Što da sada radim, kako da promenim ovakav život – upitala je jadna Nigerijka novinara dok se smrzavala na plastičnoj stolici nasred autoputa. Nažalost, odgovora na ovo pitanje još nema, piše „Večernji list“…