Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Bilo je predviđeno i da 2-2,5 miliona Kineza dobiju po pojednostavljenoj proceduri dozvole za boravak na Krimu radi izgradnje luke i njene infrastrukture. Suštinski, bila je to dozvola da okupiraju Krim. Ali, lukavi i `mudri` predsednik Ukrajine nije uzeo u obzir reakciju Vašingtona. Pobesneli Jenkiji, koji su sa Krimom i Sevastopoljem imali svoje planove, aktivirali su Desni sektora i Majdan…
Piše: Mihail Hazin, šef konsultantske firme „Neokon“
Ekonomista sam i polazim od objektivnih faktora i činjenica.
Glavni mehanizam svetske ekonomske krize koja je počela 2008. godine jeste pad privatne tražnje.
Ključni uslov da najveće svetske privrede prežive jeste u traženju novih tržišta plasmana. Optimalno tržište upravo je Evropska unija.
Operacija njegovog zauzimanja počela je 8. februara 2013. godine. Tada su SAD i EU donele odluku da formiraju Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo. Na inicijativu Jenkija, razume se.
Dakle, do kraja 2014. godine pojaviće se najveća zona slobodne trgovine u svetu. Ona će spasiti evropsku privredu i otvoriti 13 miliona novih radnih mesta. Robna razmena između Starog i Novog Sveta porašće za 300 milijardi „zelembaća“…
A o čemu se u stvari radi?
Smatram da će realizacija ovog projekta Zapadnu Evropu pretvoriti otprilike u isto ono što su postale Bugarska, baltičke zemlje i Istočna Evropa posle stupanja u Evropsku uniju.
Očekuje je potpuna deindustrijalizacija! Jer, cena koštanja proizvodnje u Evropskoj uniji je veća nego u SAD. Zbog poreza i velikih socijalnih opterećenja. Tako će na kraju tržište EU postati čisto američko.
Sami inicijatori ovog najambicioznijeg mogućeg projekta nisu skrivali da je jedan od glavnih ciljeva stvaranja zone – zaštita zemalja Zapada od jeftine robe iz Kine i drugih azijskih država.
Prvu rundu pregovora partneri-transantlantisti bili su naumili da održe u julu 2013. godine. U SAD.
Ali, u junu te godine je – kao đavo iz tabakere – iskočio naočarko Snouden sa košmarnom pričom kako pokvarene američke specijalne službe prisluškuju bundes-činovnike, čak i kad su u toaletu, a frau Merkel dok telefonira svojim prijateljicama.
Ko ga je «lansirao»? Imate pravo da pogađate tri puta.
Očigledno da nije Rusija, iako se i dan danas krije u Moskvi.
Snouden je učio kineski. Iz havajskog raja pobegao je u junu prošle godine u Hong Kong – posebnu teritoriju NRK. Tamo je i predao svoja prva senzacionalna raskrinkavanja.
Žurio je da zabije klin između Amerike i EU! Ima mnogo verzija ko stoji iza usamljenog svetskog denuncijanta. Kinezi, ipak? A onda su ga nama uvalili da bi sa sebe skinuli sumnje.
Hong Kong je posed Rotšilda – elite bivše Britanske imperije. Zato Snoudena i nisu isporučili SAD, iako Britanci imaju sporazum o ekstradiciji kriminalaca sa Hong Kongom.
Snoudenova raskrinkavanja su snažno zamrzla proces stvaranja evroatlantske zone slobodne trgovine, ali je nisu zaustavila.
Drugu rundu Vašington i Brisel su odredili za oktobar. I ponovo samo mesec dana pre pregovora Kina je dala asimetrični odgovor Zapadu. Ovog puta zvanično. Lider Narodne Republike Kine Si Đinping izneo je ideju novog Velikog puta svile.
Kakva je to ideja?
Od davnina je postojao Veliki put po kojem su karavani kamila vozili iz Kine u Zapadnu Evropu svilu, čaj i ostalu egzotičnu robu. Si Đinping je odlučio da ga u XXI veku reanimira. Jer, veoma skoro (čak i do kraja 2015. godine) može da dođe do ozbiljnog pada životnog standarda stanovnika u EU.
Evropljani će biti prinuđeni da makar delimično pređu sa skupe nemačke na jeftinu kinesku robu.
Lider NRK je sa reči prešao na dela. U septembru je bio na «istorijskoj turneji» po Centralnoj Aziji. Tamo se sreo sa liderima Kazahstana, Turkmenistana, Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgizije. U Peking se vratio sa ugovorima vrednim preko 60 milijardi dolara. Uključujući ugovore za izgradnju železnice i puteva.
Rad na Velikom putu počinje da ključa. Centralna Azija je u tom poslu Kini postala saveznik. Rusija takođe nije barijera. Jedina prepreka na vlikom trgovinskom putu između Kine i Evropske unije ostaje Ukrajina.
U toku je globalna igra za svetska tržišta plasmana. Lukavi Janukovič je bio odlučio da u njoj malo učestvuje.
Svi ga zbog nečeg i dalje smatraju i nazivaju proruskim predsednikom, a on je samo naizgled bio lojalniji Moskvi od Juščenka koji je uvek gledao na Zapad.
Janukovič je imao lični motiv da krajem novembra prošle godine u Viljnusu potpiše sporazum o asocijaciji sa EU jer bi time povećao kapital svoje porodice.
Smatrao je da će posle potpisivanja od Zapada dobiti oprost grehova (indulgenciju) i zaštitu za svoj lični kapital. Međutim, doveli su ga u nemoguću situaciju tako da je bio prinuđen da odstupi.
Janukoviču se pritisak Moskve uopšte nije svideo. Kada je svojoj zemlji saopštio da ZASAD neće potpisati sporazum sa EU, a potom u poslednjem trenutku u Viljnusu i postupio, sam je organizovao prvi studentski evromajdan. Da bi navodno demonstrirao da narod Ukrajine zahteva evropske integracije.
Na socijalnim mrežama se mogu naći kadrovi iz programa ukrajinske televizije INTER kako Janukovič krajem novembra pred kamerama aplaudira učesnicima majdana zbog njihove građanske pozicije.
Uzgred, on je u Viljnusu, izjavio da će dokument svejedno potpisati kroz tri meseca. Nameravao je da prvo uzme novac od Rusa. A odmah posle Viljnusa odlučio je da otputuje u Peking. Ali, ne tek onako –već da proda deo Ukrajine.
E, ea finta se već nije dopala Vašingtonu. Ne znam da li po zahtevu američkog ambasadora, ili neposredno Stejt departmenta, ali su 30. novembra visoki ukrajinski funkcioneri, pre svega šef Janukovičeve administracije Levočkin, krajnje oštro – opet pred kamerama – rasterivali studentski majdan koji je već jenjavao.
Janukoviču se odmah zatresla predsednička fotelja. A on je ipak otišao u Kinu. Čudno! On tamo ništa nije dobio…
Na osnovu kineskih izvora, Janukovič je tamo snažno podržavao ideju Velikog puta svile i odlučio da lično učestvuje u njegovoj realizaciji. Jednostavno nije stigao.
Kako je mogao da učestvuje?
Tako što bi Kinezima dao Krim kao strateško čvorište i pretovarni punkt za Evropsku uniju.
Dogovor je bio (na osnovu podataka iz kineskih medija): NRK gradi dubokovodnu luku kod Evpatorije kapaciteta 140 miliona tona robe godišnje.
Da bi brodovi velike tonaže mogli da dolaze, bio bi iskopan kanal širine 9 kilometara. Plus aerodrom, pristaništa, fabrike – rafinerija za proizvodnju tečnog gasa, terminali IT kompanija, plaže, naučni centri i sl.
U sve je bila uključena i arenda za 160 hiljada hektara zemlje za gajenje pšenice i kukuruza za Kinu.
Start projekta bio je predviđen već za kraj ove godine!
Podizvođač je trebalo da bude kompanija HKND Group milijardera Vang Đinga.
Ista ona koja će graditi znameniti Nikaragvanski kanal.
Janukovič je zato do predsedničkih izbora 2015. godine realno očekivao 10-15 milijardi dolara kineskih investicija. Bio je to značajan adut za pobedu.
Bilo je predviđeno da 2-2,5 miliona Kineza dobiju po pojednostavljenoj proceduri dozvole za boravak na Krimu radi izgradnje luke i njene infrastrukture. Suštinski, bila je to dozvola da Kinezi okupiraju Krim. Ali, lukavi i `mudri` predsednik nije uzeo u obzir reakciju Vašingtona.
Pobesneli Jenkiji, koji su sa Krimom i Sevastopoljem imali svoje planove (ne govoreći o tržištu EU), tada odlučuju da sklone Janukoviča koji se bio zaneo. Na majdan su došli bojovnici Desnog sektora i ostali jurišnici koje su pripremali američki instruktori po američkim priručnicima. Pomoćnik državnog sekretara Viktorija Nuland lično im je delila «kolačiće». Janukovič je morao da pobegne.
Šta je sa projektom «Kineski Krim»?
Krim je sada naš! Kakvi će sporazumi biti između Moskve i Pekinga ne mogu da kažem. Ali, Kina traži alternativne puteve – na primer, uzima u dugoročni zakup luku Pirej u Grčkoj.
A šta će biti sa transatlantskom zonom slobodne trgovine između SAD i EU?
Zasad se još ne zna. Ali, sumnjam da će je biti do kraja ove godine. Ostalo je isuviše malo vremena.
Osim toga, i rukovodstvu Evropske unije generalno postaje jasno da je ekonomski cilj SAD da EU uništi kao konkurenta.
Kina, kao i uvek, radi «ispod žita». I, verovatno ćemo nešto kasnije videti njen novi nastup. Ali, tek pošto se situacija u Ukrajini iskristališe.
(Fakti)
