Ako pobedi Marin Le Pen, Evropu očekuje ovaj MRAČNI SCENARIO: Da li joj u tome pomažu Putin i Tramp, a gde je Srbija u celoj priči

Predsednička kampanja u Francuskoj bila je puna iznenađenja – od odustajanja sadašnjeg predsednika Fransoa Olanda da se ne kandiduje za drugi mandat, do bivšeg premijera Manuela Valsa koji je izgubio u unutarstranačkim izborima u Socijalističkoj partiji; od uspona insajdera-autsajdera Emanuela Makrona do neverovatne retorike tokom debate kandidata krajnje levice Filipa Potua; od uspona, pada, i ponovnog uspona Fransoa Fijona, do poslednjeg iznenadnog skoka Žan Lika Melanšona.

Na sve ove preokrete i neizvesnost prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, stavljena je tačka kada je sinoć objavljeno da u drugi krug prolaze centristički lider Emanuel Makron i liderka Nacionalnog fronta i ekstremne desnice Marin Le Pen.

Jedno što je bilo izvesno je prisutnost populističke Le Penove među favoritima pre prvog kruga. Nacionalni front (NF) je prošao od izgnanika tokom 80-ih godina do velike političke snage danas. Ali, šta će se destiti ako ona pobedi na izborima?

Independent smatra da odgovor na ovo pitanje može da se nađe, od svih mesta, u jednom stripu, tačnije seriji grafičkih romana. Autori prvog toma “La presidente” su Fransoa Dupare i Farid Budželal, i tokom 2015. godine postigao je pravi uspeh u Francuskoj.

Druga knjiga je usledila 2016. Sveukupno je prodato 500.000 primeraka.

Sada treba da izađe treći deo, pod nazivom La Vague (Talas), a autorima se pridružio i Loren Muler. Sva tri toma romana, kako ga zovu, daju prosvetiteljski pogled na kolektivnu anksioznost francuskih građana dok se suočavaju sa predsedničkim izborima, i čiji ishod nikad nije bio manje siguran. I čije posledice za zemlju i Evropu mogu da budu duboke.

Autori su dobro upućeni u mehanizam vlasti unutar NF i imaju vrhunsko znanje o medijima i političkim mahinacijama u Francuskoj.

U prvom tomu Marin Le Pen je izabrana za predsednicu Francuske, kada je u drugom krugu ubedljivo pobedila Žaka Širaka. Strip opisuje prvih 100 dana vladavine Le Penove na Jelislejskim poljima. Francuska izlazi iz evrozone, masovne deportacije, pravna prednost za francuske građane i rasprostranje nadzor putem novih elektornskih i digitalnih alata.

U drugom tomu, Totalitarizam, radnja se odvija na kraju prvog mandata Le Penove 2022. Kako je počela nova kampanja, uspon doživljava iznanadno kandidat iz civilnog društva oko kojeg otpor počinje da se organizuje. Tada se i postavlja pitanje da li su mogući fer izbori. I šta ako nećaka Marin le Pen, Marion Marešal Le Pen, ima svu moć desnice u svojim rukama?

Treći tom, Talas, koji je objavljen krajem marta, ima scenario dostojan najmračnijih trilera. U ovom delu Francuska se nalazi u borbi između dva mandata NF. Postoji otpor, ali i neosporna podrška. U savezu Le Penove sa Donaldom Trampom, Vladimirom Putinom, da li demokratija može da se vrati?

Jedan od načina da se pročita ovaj naučno-fantastičnih romana je kao eksplicitna kritika totalitarizma koji može da dođe ukoliko NF osvoji vlast u maju, i uspona nacionalističkih političara širom sveta.

MARIN LE PEN

Marion Ane Perin Le Pen rođena je 1968. godine u poznatoj porodici kao najmlađa od tri ćerke, a otac joj je poznati francuski političar i osnivač Nacionalnog fronta Žan Mari Le Pen.

Diplomirala je 1992. godine, a kao advokat je radila do 1998. godine. Udavala se i razvodila dva puta i ima troje dece. Od 2009. godine je u vezi sa Luisom Alioutom, političarem Nacionalnog fronta.

Politikom počinje da se bavi od 1998. godine u stranci svog oca. Iste godine poslala je članica regionalnog parlamenta u središnjoj pokrajini Il de Frans, a od 2004. godine je članica Evropskog parlamenta.

Od 2003. godine u svojoj 35 godini postaje član predsedništva stranke. Uspela je da 2011. godine pobedi na stranačkim izborima i da postane predsednica Nacionalnog fronta.

Iako za nju kažu da je Nacionalni front učinila otvorenijim i liberalnijim u odnosu na period kada je njen otac bio predsednik, za mnoge su njeni stavovi i dalje previše radikalni.

Ublažila je stavove što se tiče prihvatanja istopolnih brakova u Francuskoj, privata abortus i odbacuje smrtnu kaznu iz stranačke platforme.

Otvoreno podržava politiku ruskog predsednika Vladimira Putina, a nedavno je imala priliku i da ga poseti u Moskvi i da sa njim porazgovara.

Na jednom od svojih predizbornih skupova u Parizu okrenula se i ka našoj zemlji i tom prilikom je istakla da je Kosovo „sveta srpska i hrišćanska zemlja koja je poslednja brana stvaranju nove Islamske države u Evropi“.

– Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi – izjavila je Le Penova.

Ona je godinama aktivno radila na lobiranju za srpske interese kada je reč o Kosovu i Metohiji, ali i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i na taj način stekla ogromno poštovanje srpskog naroda u Srbiji, ali i dijaspori.

(Telegraf.rs)