Analitičari: Nezavisnost Škotske bi uzdrmala Evropu i svet!

Referendum o nezavisnosti Škotske od Britanije 18. septembra imaće ogroman uticaj na nemirne regione u Evropi i svetu, a, bez obzira na njegov ishod, škotskoj i britanskoj Vladi predstoje dugi pregovori o budućim odnosima, ocenjuju spoljnopolitički analitičari.

Analitičar Predrag Simić smatra da će unionisti odneti pobedu na referendumu i da bi bilo veliko iznenađenje da Škoti većinom zaokruže „da“ za nezavisnost.

– Uzbuđenje je donela najnovija anketa koja govori da je 51 odsto Škota za otcepljenje zbog čega se čitava londonska nomenklatura preselila u Edinburg i Glazgov ne bi li pokušala novim ustupcima i ponudama da utiče na ishod glasanja – objašnjava Simić u izjavi Tanjugu.

On napominje da su zapravo ekonomski interesi „glavni ulog u igri“ oko nezavisnosti jer bi u slučaju eventualnog otcepljenja Škotske u njenim rukama ostali svi izvori britanske nafte i gasa.

– S obzirom da Britanija ima više od 51 miliona stanovnika, a Škotska 5,5 miliona -samo se nameće da bi Škoti „sedeli“ na rudniku crnog zlata. Za koliko bi Škoti dobili, za toliko bi Britanija izgubila – ističe on.

Ocenjujući da će referendum imati ogroman značaj, Simić navodi da bi nezavisnost Škotske bitno poremetila odnose ne samo u Britaniji, nego i u Evropi i svetu s obzirom na ulogu te zemlje „koju igra u odnosima izmedju SAD i Evrope“.

Simić navodi da je u ovom trenutku teško sagledati sve posledice „škotskog – da“ na referendumu, ali ističe da bi takav ishod „sigurno povukao“ za sobom evropske regione koji se bore za otcepljenje, poput Baskije, Katalonije, Transilvanije, ali i druge u svetu.

– To je virus na koji nijedna zemlja nije imuna, pa ni moćno Ujedinjeno Kraljevstvo. Ako je separatizam moguć u centralnoj zemlji zapadnog sveta, ne vidim šta bi ga dalje sprečilo ni drugde u Evropi. Tada bismo ušli u krajnje neizvestan svet koji na žalost mi u bivšoj Jugoslaviji jako dobro poznajemo – upozorava Simić.

On dalje objašnjava da bi otcepljenjem Škotske, Evropa bila duboko uzdrmana ne samo sa tog stanovišta, već i zbog pitanja energetskih zaliha koje se nalaze u tom delu Evrope.

Zbog toga, kako kaže, pritisci na Edinburg ne stižu samo iz Londona, već i iz Evropske unije koja je ranije saopštila da Škotska ne može da računa na automatski prijem.

U slučaju da Škotska izglasa ostanak u zajednici, i uzburkani regioni će se umiriti, ali, kako Simić smatra, samo privremeno – dok će pritisak ostati u čitavoj EU, a po prvi put će se pokazati i „Ahilove pete“ britanske države i pored toga što je stalna članica Saveta bezbednosti UN i deo „velike trojke“ EU.

Komentarišući da li bi nezavisnost Škotske vodila njenoj izolaciji u Evropi i svetu, Simić odgovara odrično.

– Velika Britanija je poznata po tome što je umela da stvara imperije i što je umela da ih transformiše. I kad se Indija 1947. odvojila, Britanija nije ratovala nego je shvatila da je vreme imperije prošlo – navodi on.

Simić ocenjuje da bi možda London bio prvi koji bi priznao Škotsku i nastojao da pronadje pragmatično rešenje koje ne bi ni Škotsku izolovalo, a ni Britaniju lišilo nafte i gasa u Severnom moru.

Istraživač Instituta za međunarodnu politiku i privredu Srđan Korać kaže da je teško prognozirati ishod referenduma, ali ističe da će rezultat biti tesan i to sa razlikom od svega nekoliko procenata za pobednički tabor.

– Čak i da bude izglasana nezavisnost, to samo po sebi neće ujediniti škotsko društvo jer će uvek postojati značajan broj građana koji će želeti da ostane u tesnim vezama sa ostatkom Britanije – navodi Korać, koji već godinama izučava uređenje Britanije i težnje Škotske nacionalne stranke za otcepljenjem.

On podseća na jaku ekonomsku argumentaciju za nezavisnošću koja čini suštinu kampanje nacionalista.

– Nacionalisti tvrde da bi Škotska kao nezavisna država ostvarivala bruto društveni proizvod po glavi stanovnika koji bi bio znatno veći nego u ostatku Britanije, jedino bi bio veći u Londonu i jugoistočnoj Engleskoj koji su poznati kao regioni sa najimućnijim ljudima – navodi Korać.

On napominje da je njihov argument i to što Škotska ima najmanju stopu nezaposlenosti u zemlji, dok su „vetar u leđa“ za nezavisnost rezerve nafte i gasa koje su procenjuju na 1.800 milijardi evra, a nije zanemarljivo i to što se jedna četvrtina ukupnog potencijala EU od plime i vetra nalazi upravo u Škotskoj.

Korać kaže i da dve strane treba da se pripreme na duge pregovore kad se pokrene pitanje britanskog javnog duga i koliki je tačno udeo Škotske u njemu.

Osim ekonomskih razloga, težnje Škota za nezavisnošću leže i u „tradicionalnom nepoverenju“ prema Konzervativnoj stranci, čiji lider je i danas premijer Britanije.

Korać podseća na loše odluke konzervativnih vlada u Londonu na štetu Škota još od Drugog svetskog rata, a najupečatljiviji primer je bila vlada premijerke Margaret Tačer čije odluke su „zatvorile veliku industriju i škotska brodogradilišta“.

Što se tiče automatskog prijema Škotske u EU, Korać kaže da je škotski premijer Aleks Salmond „uhvaćen u laži“ kad je tvrdio da je dobio zvanično pravno mišljenje Evropske komisije o automatskom članstvu.

– Zemlja koja bi prva glasala protiv prijema nezavisne Škotske je Španija i premijer Marijan Rahoj je najavio da Madrid neće podržati prijem otcepljenih regiona – podsetio je Korać.

On upozorava da bi izglasavanje nezavisnosti moglo da podstakne Katalonce u Španiji da istraju na svom putu osamostaljenja jer taj slučaj ima mnogo sličnosti sa škotskim, a vezan je za stepen razvijenosti i stepen izgradjenosti etničkog identiteta.

Korać zaključuje da, bez obzira na ishod referenduma, vlastima u Edinburgu i Londonu predstoje dugi pregovori oko budućeg uredjenja Ujedinjenog Kraljevstva.

(Tanjug)