Da li je Arktik sledeća tačka sukoba i novi front Zapada i Rusije?!

Ministarstvo odbrane Rusije postavlja stalnu vojnu bazu za Severnu flotu na Novosibirskim ostrvima, rekao je komandant flote Vladimir Koroljov, piše Glas Rusije, a ovo je potez kojim Rusija ozvaničava svoj odlučan stav da će braniti Arktik koji je u sve većem fokusu kao novi front koji se otvara između Rusije i Zapada.

Prema Novosibirskim ostrvima plovi odred brodova, navodi Glas Rusije.

„Glavni cilj još jednog pohoda Severne flote u Arktiku je preneti ljude, tehniku i imovinu taktičke grupe, koja će od ove godine dežurati na Novosibirskim ostrvima“, rekao je Koroljov.

Sporovi oko Arktika ne prestaju tokom poslednjih godina, jer njegove tačne granice sve do sada nisu utvrđene. Ovaj region je podeljen na pet segmenta odgovornosti između Rusije, SAD, Norveške, Kanade i Danske. Međutim, ima i drugih, ko želi da osvaja bogate arktičke resurse, među njima su Švedska, Finska i Island. Igra zaista vredi sveća. U Arktiku su usredsređene velike zalihe energenata – oko 90 mlrd barela nafte, a da ne govorimo o drugim energentima. On ima važan vojno-strateški i tranzitni značaj, kaže se u jednom od tekstova portala Glas Rusije.

Podsećamo, kada je započeo sukob Rusije i Zapada u vezi Krima i Novorusije, neprimetno su se u medijima provlačile informacije o tome zbog čega Kanada ulazi u konflikt vezan za ukrajinsko pitanje.

Američki politički portali su tada navodili da Obamin kabinet pridobija Kanadu upravo kroz „zastrašivanje“ da je Arktik sledeći front posle Krima.

Naime, Obamina administracija je ubedila Kanadu, te nekoliko skandinavskih zemalja da upute svoje vojne snage prema Istočnoj Evropi i na taj način pokažu oštar stav prema Rusiji, govoreći im da „Putinova ambicija“ posle Krima će preći na Arktik.

Kanada zatim nastavlja da svoju diplomatiju fokusira oko ovog pitanja i sasvim je izvesno da u narednim danima pojam Arktika u medijima može postati veoma čest.

Džon Berd, šef kanadske diplomatije, otvoreno je nedavno rekao da je Kanada spremna da brani Arktik od Rusije i svoj suverenitet na Arktiku.

Geopolitička analiza se uglavnom slaže da se ukrajinski konflikt raspiruje od strane zapadnih zemalja u cilju sprečavanja daljeg širenja Evroazijskog saveza. SAD sa svojim saveznicima ima dvostruki cilj sa Ukrajinom, širenje NATO-a prema Rusiji, ali i ništa manje važan drugi cilj – sprečavanja daljeg širenja Evroazijskog saveza.

Udar na front Arktika će biti drugi direktan front udara na Rusiju i ometanja širenja evroazijskih integracija, te dovođenja Rusije u poziciju „globalnog problema“.

Nedavni dolazak šefa diplomatije Kanade, Džon Berda, u Beograd, upravo u trenutku dok se diplomatsko kolo igra oko toga da li će Srbija ostati neutralna u odnosu na rusko-evropski konflikt u Ukrajini, takođe svedoči o tome da se snage prestrojavaju na pitanje Arktika i da Kanada koristi trenutak da pokaže svoju „bliskost sa Srbijom“ upravo u cilju jačanja svoje strateške platforme za borbu za Arktik.

Kanadski šef diplomatije je u Beograd došao zapravo da obezbedi srpski politički stav koji neće narušavati arktičko pitanje. Reč je o pitanjima u kojima Srbija ima važnu reč, a to su pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta koje je u fokus međunarodne politike stavljeno slučajem političkog nasilja viđenog na Kosovu.

Kanada i SAD, baš kao i Rusija, dobro zna da će priča na Arktiku biti nastavak ukrajinske priče, baš kao što je i priča u Ukrajini svojevrstan nastavak i bliskoj vezi sa pričom na Kosovu.

Međunarodno pravo je pomerilo granice presedanom na Kosovu i svet ima problem ustanovljenja pravila po kojima bi se rukovodilo u rešavanju pitanja teritorijalnog integriteta i savremenog menjanja granica.

I Rusija i Kanada pokušale su na legalan način obezbediti svoja prava na Arktiku. Rusija je još 2001. godine Ujedinjenim nacijama naglasila kako je s Arktikom povezana epikontinentalnim pojasom, dok je Kanada prošle godine svoja potraživanja argumentovala na isti način, piše sajt Advance.hr.

Ako UN prihvati argumente omogući će tim zemljama da prošire svoje granice van međunarodno priznatih 200 nautičkih milja, navodi Advance.hr.

(Pravda)