Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Tri kineske državne koroporacije su potpisale sporazum sa vladom američke države Aljaske o proizvodnji tečnog prirodnog gasa na teritoriji države sa njihovim naknadnim transportom do Kine. Ugovor je vredan 43 milirajde dolara.
Vredi napomenuti da se ugovor plaća američkim obveznicama – američkim “dugom“ Kini. Njihovi nosioci su Kineska banka i državni fond Kine.
Ukratko, SAD će kao otplatu duga Kini dati gas iz škriljaca. Sada je jasno zašto su Kinezi odlučili da ne potpisuju nove ugovore o gasu sa Rusijom.
Predstavnici kineske administracije su rekli da ne vide potrebu za gasovodom Power of Siberia-2 (kapaciteta od 30 milijardi kubnih metara godišnje), niti je Kini potreban gasovod za dostavljanje prirodnog gasa sa ostrva Sahalin (8 mlijardi kubnih metara godišnje), iako su Rusija i Kina u poslednje dve godine razgovarale o ovim projektima.
Profesor sa ruskog državnog Univerziteta za naftu i gas nazvanom po I. M. Gubkinu, Valerij Besel, rekao je da je ugovor sa Amerikancia i odbijanje implementacije novih projekata sa Rusijom bio “normalan poslovni proces“ u kom nema razloga za brigu. Kina i SAD su glavni trgovinski partneri, a ugovor vredan 43 milioana dolara jednostavno nije ozbiljan sa aspekta američko-kineskog prometa.
“Rusija mora slediti primer Kine i početi izgradnju normalnih odnosa sa Kinezima. Mogli bismo, na primer, Kini ponuditi da razvije depozite ruskog prirodnog gasa i da zajedno izgradimo gasovode,“ rekao je stručnjak.
Potrebe Kine za gasom su toliko velike da je ta zemlja spremna da sarađuje i sa Rusijom i sa SAD istovremeno.
“Kinesko tržište je ogromno – ono iznosi oko 3 triliona kubnih metara gasa godišnje, što je nerealno, naravno, jer svet proizvede samo 3-4 triliona kubnih metara gasa godišnje, ali to je količina gasa koja je toj zemlj potrebna,“ rekao je stručnjak.
Kina čini 50 odsto svetske potrošnje uglja, čije paljenje oslobađa ogromne količine pepela, a Peking se nada će ovaj problem rešiti promenom ravnoteže u korist gasa. Stoga, Kina zaključuje ugovore o gasu sa svima, smatra ovaj stručnjak.
Što se tiče gasovoda, Rusija je jedini partner Kine, plus turkmenski gas sa Zapada.
Što se tiče tečnog prirodnog gasa, za Kinu je profitabilno da primi ovo gorivo iz mnogih regija sveta. Postoje snabdevanja iz Australije i Katara, a sada će Kina početi da prima tečni prirodni gas sa Aljaske. Kina sarađuje i sa Rusijom po pitanju tečnog gasa – to je projekat Yamal LNG, ali će Kinezi proširiti svoje učešće u tom projektu i početi da ulažu u njega samo ako se pokaže efikasnim. “Trenutno im ne možemo ništa ponuditi,“ rekao je stručnjak.
“Moramo vrlo ozbiljno raditi na stvaranju slike nas kao pouzdanog partnera koji neće juriti od revolucije do revolucije. To je ono što Rusija radi u zadnje vreme, ali je potrebno vremena,“ rekao je Besel.
Ako Rusija razvije projekte koji mogu angažovati interese Kineza, oni će biti voljni da ulažu u njih.
“Javna tajna je da Kina ne zauzima nikakve političke stavove – ova zemlja je pre svega zainteresovana za unutrašnji razvoj, plus razvoj regiona u kom se nalazi. Kinezi ne igraju političke igre,“ rekao je stručnjak za Pravda.Ru.
“Da li se sećate šta je gospodin Čubajs jednom rekao o komunizmu? Rekao je da je Rusija zakucala posednji ekser u kovčeg komunizma. Šta mislite da kineski komunisti misle o sadašnjoj Rusiji? Oni su oprezni,“ rekao je Valerij Besel.
Ovaj stručnjak smatra da bi Rusija trebalo da uči od Kine. “Za razliku od Rusije koja je doživela dve revolucije u poslednjih sto godina, Kina se mirno razvija pet hiljada godina bez ikakvih revolucija,“ rekao je stručnjak. “Kinezi su pokazali Rusiji gde se nalazi komunistička Kina a gde slobodno tržište Rusije. Kineski BDP u 2016. godini je bio 21.4 triliona dolara, a ruski 3,4 triliona. 1991. godine, kada smo počeli da “zakucavamo eksere u sanduk kovčeg komunizma,“ ruski BDP je bio nešto veći od kinekog,“ zaključio je on.
Webtribune.rs
