Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Tokom vikenda izbila je nova diplomatska kriza u svetu, ovog puta akteri su Turska i Holandija. Eskalacija krize između ove dve zemlje je primer kako se ovogodišnje izborne kampanje u Evropi mogu rasplamsati do međunarodnog incidenta. Politički analitičari pretpostavljaju da je osvajanje glasova uzrok ovog konflikta.
Ali, pođimo redom. Između dve zemlje “besni” spor nakon odluke holandske vlade da zabrani avionu ministra spoljnih poslova Turske Mevlutu Čavušogla sletanje u tu zemlju i sprečavanja turske ministarske za pitanja porodice da se obrati Turcima ispred konzulata u Roterdamu.
U saopštenju, holandska vlada navodi da je dozvolu za sletanje povukla zbog “rizika po javni red i bezbednost” koje je, kako obrazlaže, uzrokovala predložena poseta Čavušoglua Roterdamu. Holandske vlasti smatrale su da zbog svojih predstojećih izbora, najbolja opcija da ovaj skup otkažu.
Vlasti grada Roterdama zabranile su Čavušogluu da se obrati na tamošnjem mitingu povodom podrške kampanji turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana uoči referenduma o proširenju njegovih ovlašćenja koji će biti održan u aprilu. On je uprkos zabrani, nameravao da se obrati turskim građanima.
Takođe, tokom prošle sedmice nekoliko evropskih država sprečilo je turske političare da u njihovim zemljama održe političke skupove sa pripadnicima turske zajednice, a među njima su Holandija, Nemačka, Švajcarska. Tokom vikenda njima su se pridružile Švedska i Austrija.
Podsetimo, u sredu se u Holandiji održavaju parlamentarni izbori i mnogi strepe da bi na čelo ove države u EU mogao da dođe ekstremni desničar Gert Vilders.
PROTESTI NA ULICAMA
Holandska policija upotrebila je u nedelju pse i vodene topove kako bi rasterala stotine demonstranata koji su mahali turskim zastavama ispred konzulata u Roterdamu, pri čemu su neki demonstranti gađali policiju flašama i kamenjem.
Policija je neke demonstrante tukla pendrecima, naveli su bili Rojtersovi očevici.
Nekoliko stotina demonstranata sa turskim zastavama tražilo je da vidi tursku ministarku za porodična pitanja. Ministarka je posle zabrane ulaska u zemlju vazdušnim putem, odlučila da u Holandiju uđe kopnenim pri čemu je privedena. Ministarka za porodicu sprečena je da uđe u konzulat Turske u Roterdamu, zbog čega je ona na Tviteru napisala da se svet mora zauzeti stav u ime demokratije i protiv ovog fašističkog akta dok je bila na putu prema nemačkoj granici, dodavši da se takvo ponašanje prema “ženskom ministru” nikada ne može prihvatiti.
Takođe, demonstranti su se tokom vikenda okupili ispred konzulata Holandije u Istanbulu i na kratko su skinuli zastavu Holandije sa zgrade i umesto nje stavili tursku zastavu.
U Sarajevu je isto održan protest ispred holandske amabasade, uglavnom državljana Turske koji žive u Bosni i Hercegovini. Sarajevski portal Klix.ba naveo je da su građani Turske u BiH TIM okupljanjem izrazili svoje nezadovoljstvo zbog, kako su naveli, “sramnog” postupanja prema turskoj ministarki.
SRŽ DIPLOMATSKE KRIZE
Holanđani na izbore za parlament izlaze u sredu, a mnogi ih vide kao predvodnik za političku budućnost Evrope. Sve oči uprte su na evroskeptike, preciznije na antievropsku i antiislamističku partiju Gerta Vildersa. U međuvremenu, Turska će održati referendum sledećeg meseca povodom ustavnih refomi, kojim bi ako se izglasala, turskom predsedniku Erdoganu dala veća ovašćenja u upravljanju zemljom i time učvrstilo njegovu autoritarnu vladavinu.
I Vilders i Erdogan su u svojim zapaljivim govorima iskoristili ovaj incident kako bi se još više dodvorili svojim biračima.
Prema anketama, i dalje je neizvesno da li će građani Turske glasati “da” na predstojećem referendumu. Analitičari smatraju da je ovo idealan teren za “nacionalističku retoriku” Erdogana kako bi dobio što više potvrdnih glasova. S druge strane, Vilders će takođe iskoristiti situaciju kako bi uticao na birače da glasaju za njegovu stranku.
Tenzije između Turske i Evropske unije tinjaju u proteklih nekoliko godina, sukobljavajući se oko sirijske izbegličke krize i navodnu podršku EU kurdskim separatistima. Takođe, od prošle godine na snazi je sporazum između EU i Turske o migrantima, po kojem veliki broj izbeglica i migranata s Bliskog istoka ostaje u Turskoj.
OŠTRA RETORIKA
Turska je danas pozvala na razgovor holandskog diplomatskog predstavnika u Ankari kako bi izrazila pritužbu na akciju roterdamske policije protiv turskih demonstranata tokom proteklog vikenda. Ministarstvo je, u diplomatskoj protestnoj noti, istaklo da je policijska intervencija bila nesrazmerna i pozvalo na pravnu akciju protiv neprimerenog ponašanja policije, navode isti, neimenovani izvori, javlja Rojters.
U međuvremenu, Holandija je izdala novo upozorenje holandskim građanima koji žive u Turskoj, pozvavši ih da povedu računa o bezbednosti u trenutku kada su napeti odnosi između dve zemlje, prenosi AFP.
– Od 11. marta 2017, između Turske i Holandije postoje diplomatske tenzije. Izbegavajte skupove i prometna mesta u celoj Turskoj – navodi se u upozorenju.
Erdogan je pozvao međunarodne organizacije da uvedu sankcije Holandiji, nastavljajući sporenja vezana za političku kampanju koju Ankara sprovodi među turskim imigrantima u Evropi. Govoreći na mitingu u pokrajini Kodžaeli, u blizini Istanbula, turski predsednik je kazao da se Holandija ponaša poput “banana republike” i kritikovao evropske zemlje zbog toga što nisu kritikovale način na koji se Holandija ponela prema turskim ministrima.
Erdogan je pre toga zapretio da će Holandija “platiti cenu” nakon što je proterala tursku ministarku za porodicu Fatmu Betul Sajan Kaju.
– Oni će sigurno platiti cenu i takođe, naučiti šta je diplomatija. Naučićemo ih međunarodnoj diplomatiji – rekao je Erdogan u Istanbulu.
Erdogan je rekao da je s razlogom optužio holandsku vladu za nacizam i faišizam, rekavši da bi samo takvi režimi zabranili ministrima inostranih poslova da putuju izvan granica svojih zemalja.
– Rekao sam da sam mislio da je nacizam završen, ali nisam bio u pravu. Nacizam živi na Zapadu – izjavio je predsednik Turske.
EU danas je pozvala Tursku da se uzdrži od “preteranih izjava” nakon nacističkih komenatara o Holandiji.
Turska vlada će, kako se očekuje, već danas razmatrati mogućnost uvođenja sankcija Holandiji zbog zabrane turskim ministrima da govore na političkim skupovima u Roterdamu.
Premijer Holandije Mark Rute izjavio je da “zapaljive ocene” koje je izneo turski predsednik, poredeći Holanđane sa nacistima, ne pomažu u deeskalaciji diplomatskog spora između dve zemlje. Rute je kazao da će, iako Holandija ne želi sukob s Ankarom, njegova zemlja morati da proceni dalje opcije ukoliko Turska ne prestane sa takvim komentarima.
Antiislamski orijentisan populista Vilders održao je tokom prošle nedelje kratak protest ispred turske ambasade u Hagu protiv planiranog mitinga turskog ministra spoljnih poslova s ciljem da se Turci koji tamo žive pozovu da glasaju za ustavnu reformu kojom će turski predsednik dobiti šira ovlašćenja.
Vilders je poručio da šef turske diplomatije nije dobrodošao u Holandiji gde namerava da lobira u korist što većeg broja pozitivnih glasova na turskom referendumu koji će biti održan 16. aprila. Stojeći ispred transparenta, Vilders je uzviknuo: “Odbij! Ovo je naša zemlja”, a turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je nazvao “diktatorom”.
– Nećemo pomoći u ojačavanju diktatorskog režima – poručio je holandski antiislamski populista.
KO JE EVROPSKI TRAMP?
Gert Vilders je osnivač je populističke i evropskeptične holandske Stranke za slobodu, koja je nakon izbora 2010. postala treća najjača stranka u Holandiji. Kontraverzni političar pažnju je privukao žestokim kritikovanjem islama.
Zalaže se za zabranu useljivanja muslimana i protivi gradnji novih džamija, a pre deset godina pozvao je na zabranu Kurana, koji je uporedio sa knjigom Adolfa Hitlera “Mein Kampf”. Vilders je osuđen i zbog govora mržnje, zbog incidenta u 2014. kada je svoje pristalice naveo da Marokancima viču: “Manje! Manje! Manje!” te tvrdio da će se on lično pobrinuti za smanjenje broja Marokanaca u Holandiji.
Vilders je žestoko napadao “glupost Angele Merkel” u pogledu migrantske politike.
– Može ona da poziva koga god hoće, ali mi ih nismo pozvali pa oni ne bi trebalo da dolaze ovamo – izjavio je u intervjuu.
Vilders je pozvao Holandiju, koja je jedna od država osnivača EU, “da bude ponovo nezavisna, da izađe iz EU”.
– EU vidim kao staro Rimsko carstvo koje prestaje da postoji. To će se desiti – rekao je on.
Lider holandske Partije za slobodu svoju kampanju je započeo prošle nedelje u gradu Spejkenise u blizini Roterdama. Okružen policijom, malom grupom demonstranata i većom grupom novinara, delio je letke i slikao se sa svojim pristalicama.
– Ovi izbori su sigurno istorijski. To je izbor koji će Holanđani moći da naprave 15. marta, bilo da odluče da daju svoju državu drugima sve više ili da je vrate sebi. Da učinimo Holandiju ponovo našom – izjavio je on tada i obećao da će se izboriti sa “marokanskim ološem” koji, po njemu, čini ulice u njegovoj zemlji nebezbednim.
IZBORI U HOLANDIJI
Građani Holandije, njih 12,9 miliona sa biračkim pravom, izaći će u sredu na parlamentarne izbore, na kojima će učestvovati 28 partija, odnosno 1.114 kandidata, koji se bore za 150 poslaničkih mesta.
Prema navodima analitičara, glavna borba vodiće se između Liberalne partije (VVD) holandskog premijera Marka Rutea i Partije za slobodu (PVV) ekstremnog desničara Gerta Vildersa. Poslednji rezultati anketa govore da bi Vildersova antievropska i antiislamistička partija mogla da postigne najbolje rezultate od svog nastanka 2006. godine, mada ne znači da će se i naći u vlasti.
Očekuje se da će i naredna holandska vlada biti koaliciona, a većina stranaka se izjasnila da neće u koaliciju sa Partijom za slobodu. Iako se mesecima nalazio na vodećoj poziciji, Vilders je pao na drugo mesto i sada ima manju podršku građna u odnosu na premijera Rutea. Za pobedu na izborima potrebno je osvojiti 76 poslaničkih mesta.
U pokušaju da privuče pojedine pristalice Vildersa i holandski premijer Mark Rute poručio je građanima Holandije, koji imaju imigrantsko poreklo, da se ponašaju normalno i prilagode holandskim vrednostima, ili pak, da odu iz Holandije.
Iako bi zvanični rezultati izbora trebalo da budu saopšteni 21. marta, a novi holandski parlament uspostavljen dva dana kasnije, pregovori oko formiranja vlade mogli bi da potraju i nekoliko meseci.
Holandski međi navode da je u proseku potrebno tri meseca za formiranje vlade.
Pogledajte snimke:
(Telegraf.rs)
