Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Zvonko Mihajlović
Zbog sve aktuelnije teme i najave da će Kosovo biti primljeno u članstvo UNESKO, osećam ljudsku i moralnu obavezu da sa vama podelim jedan razgovor koji sam 2001. godine obavio sa savetnikom komandanta Bondstila g-dinom Džonom Danielom Fernandezom u porti crkve Sv. Nikole u Štrpcu.
Povod za viđenje sa pomenutim čovekom bio je jedan od brojnih zločina protiv nedužnog stanovništva, u vreme otvorenog lova na Srbe. Kasnije sam saznao da je reč o visoko pozicioniranom oficiru CIA. Kod Srba na KiM ostao je upamćen po dugačkom mandatu (5-6 god) i po tome što kad god bi se negde pojavio bez najave, toga dana po njegovom odlasku ili već sutradan desio bi se novi napad na Srbe, što jasno ukazuje na stvarne namere njegovog dolaska.
Nakon analize događaja i dogovora da KFOR štiti Srbe i preventivnim delovanjem sprečava takve zločine, prešlo se na neka osetljivija pitanja. Pa je tako savetnik komandanta pitao nas, mene i jednog mog saradnika i prijatelja, šta je to što Albanci imaju od spomenika kulture iz njihove prošlosti a nalazi se na KiM? Odgovor je bio jasan, nemaju ništa. Sve je srpsko, ili nekad srpsko a kasnije pretvoreno u tursko, glasio bi moj odgovor.
Nakon kraćeg razmišljanja pitao bi: kako je moguće da neko dobije svoju državu a nema temelja za njenu izgradnju? Ja sam odbacivao takvu jednu mogućnost pozivajući se na Rezoluciju 1244 SB UN koja Srbiji garantuje integritet i suverenitet, što bi kod njega izazivalo blagi podsmeh.
On je dalje nastavljao razgovor pitanjem: „Šta ima lošeg u tome da se postojeće crkve, manastiri i spomenici kulture predstave kao kulturno istorijsko blago naroda Kosova“?
Bili smo zgroženi jednom takvom idejom, pa sam mu istog momenta odbrusio da nema tog Srbina koji će pristati na tako nešto po cenu novog rata. Savetnik je otišao korak dalje i ustvrdio da ja grešim i da on već vidi u Beogradu te i takve Srbe koji će na takvu opciju pristati, iako to u ovom trenutku zvuči neverovatno.
Sledeći argument koji sam potegao bilo je to da tadašnji vladika eparhije Raško Prizrenske Artemije neće nikada na to pristati. Odgovor koji sam dobio bio je novi šok za mene. Savetnik mi je bez mnogo razmišljanja odgovorio: „Smenićete vi Srbi tog vašeg vladiku i na njegovo mesto dovesti nekog ko to želi da uradi a mi znamo kako ćemo ga na to motivisati“.
Uz glasno negiranje ipak sam pitao kako? Rekao je: „Stvorićemo Kosovsku pravoslavnu crkvu u čijoj će nadležnosti biti svo kulturno blago Kosova“.
I tu smo prekinuli razgovor jer pritisak koji smo trpeli zbog drugih okolnosti imao je efekat brzog gubljenja nerava pa je na kraju razgovora pala i po koja teška reč upućena njemu sa moje strane. Mada nisam imao utisak da ga je išta nerviralo.
Pritisnuti dnevnim problemima oko odbrane golih života nismo pridavali poseban značaj rečima iskusnog naturalizovanog Meksikanca u civilu, ali posle svega 15 godina neke su najave počele da se obistinjuju.
Bojim se da je priča oko prijema u UNESKO završena tema, ali “Kosovska pravoslavna crkva“ nije. Treba razmišljati i o ovome.
_______
Redakcijski komentar: U svetlu ovih događanja može se bolje razumeti vest da je Viši sud u Beogradu pre par dana potvrdio optužnicu protiv Vladike Artemija. Kao i pre 15 godina, i danas u progonstvu, Vladika Artemije predstavlja smetnju za realizovanje ovakvih namera.
(Facebookreporter, Pravda)
