Počelo sprovođenje tajnog plana: EVO ŠTA STOJI IZA ISTOVREMENOG SAVEZNIČKOG BOMBARDOVANJA SIRIJSKIH VOJNIH BAZA I TURSKE INVAZIJE NA SEVER IRAKA..

Kakva je veza između savezničkog bombardovanja sirijske vojne baze u Ajašu i turske invazije na severu Iraka?

Oba ova naizgled izolovana događaja su deo šireg plana balkanizacije Bliskog Istoka, jačanja uticaja Vašingtona na preostale resurse, uvlačenja Rusije u skupi i dugotrajni rat i osiguravanje da se naftom i dalje trguje u dolarima.

Rat protiv terorizma je smokvin list za javnost smokvin list stvoren da prikrije pokušaj Vašingtona da vlada svetom. Bez šire slike, nemoguće je uhvatiti smisao onoga što se dešava širom sveta, kako se naizgled slučajni aktovi nasilja i terora uklapaju u širu i sveobuhvatniju geopolitičku strategiju stvaranja novog unipolarnog svetskog poretka, uništenja svih rivala i širenje prevlasti SAD u punom obimu širom planete.

Pogledamo pojedinosti: u nedelju su američki avioni bombardovali sirijsku vojnu bazu istočno od Rake, ubivši tri sirijska vojnika i ranivši još trinaest. Incident se dogodio u selu Ajašu pokrajini Palmira.

Portparol Koalicije, američki pukovnik Stiv Voren je demantovao učešće SAD u smrtonosnoj akciji, uprkos činjenici da je sirijska Opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Velikoj Britaniji, potvrdila „da je u vazdušnom napadu pogođen vojni logor“. Prema opservatoriji, „ovo je prvi put da je su u napadu koalicije koju predvode SAD poginuli pripadnici sirijskih vladinih trupa”.

Vorenovo poricanje, što je refleksivni odgovor Pentagona na bilo koju optužbu, sugeriše da je napad bio namerna provokacija koja je imala za cilj da pokrene odmazdu Rusije, koja bi, zauzvrat, opravdala povećanu ulogu američkih vojnika i naoružanj u sirijskom ratu. Nejasno je samo da li su vazdušni udari dobili zeleno svetlo od Bele kuće, ili od otpadničkih elemenata koji deluju samostalno u Pentagonu.

Jasno je, međutim, da je napad na sirijske vojnike, punih 30 milja od određenog cilja, bila greška. Takođe treba napomenuti, da se, prema analizi portala “Južni front”, američki napad poklopio sa „velikom ofanzivom ISIS na sela Ajaš i Bgelija.“ Drugim rečima, napad SAD je bio podrška iz vazduha za kopnene operacije teorista.
Da li je to deo plana ili samo slučajnost?

Manje od 24 sata nakon napada, američki avioni su bombardovali selo Al-Kan u severoistočnoj Siriji ubivši 26 civila, uključujući najmanje četiri žene i sedmoro dece.

Poruka koju američka vojska šalje ovim smrtonosnim napadima je da želi da kontroliše vazdušni prostor nad istočnom Sirijom, gde se planira uklanjanje terorista ISIL i de fakto uspostavljanje sunitske države, u skladu sa planom podele Sirije i Iraka u manje kantone kojima bi vladali lokalni gospodari rata, islamski fanatici i američke marionete.

Mnogo toga je već napisano o ovoj temi, tako da nećemo trošiti previše vremena na to ovde. Nedavno je u Njujork tajmsu neokon Džon Bolton sumirao osnovni koncept koji izgleda podržava praktično ceo politički establišment SAD. Evo odlomka iz članka:

„Današnja realnost je da su Irak i Sirija, koje smo ranije poznavali su nestali. … .. Umesto da nastoji da rekonstruiše geografsku kartu stvorenu posle Prvog svetskog rata, Vašington bi trebalo da prepozna novu geopolitiku. Najbolji alternativa Islamskoj državi na severoistoku Sirije i zapadu Iraka je nova, nezavisna sunitska država ….

Ovaj predlog se drastično razlikuje od vizije rusko-iranskog saveza. Njihov cilj je obnova Iraka i Sirije u nekadašnjim granicama, koji je fundamentalno u suprotnosti sa američkim, izraelskim, i interesima pojedinih arapskih država ….
Bolton kaže da novi „Sunistan“ ne može biti Švajcarska. “Ovo nije demokratska inicijativa, već hladna politika moći. To je u skladu sa strateškim ciljem brisanja Islamske države koji delimo sa našim saveznicima, a to je ostvarivo”, napisao je Bolton u članku “Stvorimo sunistan da bi porazili ISIL”.

Njegov tekst je samo jedan od mnogih članaka i političkih dokumenata koji podržavaju podelu Iraka i Sirije i prekrajanje mape Bliskog istoka. U ovom planu, ISIL, koja je u velikoj meri izum zapadnih obaveštajnih agencija i njihovih zalivskih kolega, je ključna komponenta u ovom ukupnom planu.

Postavljanje terorističke organizacije u epicentar područja sa svetskim zalihama nafte, stvara razloge za mešanje u poslove drugih suverenih nacija kad god neko odluči.

Ovo objašnjava bombardovanje u Ajašu i Al-Kanu. SAD opravdava napade mašući krvavom majicom „ISIL”, dok u stvari nastoji da ostvari svoje uske strateške interese. Pentagon je želeo da pošalje poruku da, iako SAD nisu formalno uspostavile zonu zabrane letova u toj oblasti, jasno je da sada za operacije u istočnoj Siriji postoje veći rizici nego pre samo nedelju dana.

Ovo pravilo se takođe može primeniti na turski upad u severni Iraku sa oko 900 vojnika i 20 tenkova. Pre svega, ne postoji šansa da Turska pokrenula upad bez prethodnog dobijanja odobrenja iz Vašingtona.

Svi znamo koliko nasilno je reagovala Obamina administracija kada je Moskva branila Krim nakon udara u Kijevu. Uporedimo to sa mlakim odgovor posebnog predsedničkog izaslanika, Breta Mek Gurka, koji je povodom turske akcije na Tviteru napisao da „SAD ne podržavaju vojne misije unutar Iraka u odsustvu pristanka iračke vlade”.

Vašington nije Turskoj nametnuo sankcije, napao njenu valutu ili finansijska tržišta, ili joj preti ratom. U stvari, Obama nije ni kritikovao Tursku. On je jednostavno pogledao na drugu stranu i potpuno ignorisao to pitanje. Naravno, to je razjarilo drugog američkog saveznika u Bagdadu, iračkog premijera Hajdara al-Abadija, koji je pretio da će preduzeti mere ako turske trupe ne odu u narednih 24 sata.

Još jednom, turski potez se savršeno uklapa u ukupnu strategiju „dekonstrukcije“ Sirije i Iraka i njihovo razbijanje u manje i slabe državice koje će ostati u „stalnom stanju kolonijalne zavisnosti“ u doglednoj budućnosti.

Što se tiče turskih islamističkih zilota u Ankari, oni misle da je potpuno opravdano vratiti teritorije za koje oni smatraju da su im ukradene posle Prvog svetskog rata. Turski kolumnista Čemil Barlas je to ovako sumirao:
„U prošlosti, ova zemlja je pripadala nama; imamo pravo da učestvujemo u njenoj sudbini. Štaviše, naši rođaci žive u tim regionima. Mi smo zabrinuti za to šta se dešava sa njima ….

Prema Barlasu, Turska ima pravo i na sirijske i iračke prirodne resurse i misli da ljudi koji tamo žive nemaju koristi od prodaje nafte, jer sve ide u ruke „diktatora”.

Turska invazija na Irak označava početak dugoročne okupacije koja će se verovatno proširiti na Mosul. To će uspostaviti mostobran za kontrolu resursa i naftovodnih koridora koji će osigurati da naftu teče u Tursku i u njenu južnu luku Čejhan.

Drugi turski kolumnista Javu Bajdar, u opozicionom listu Dejli zaman obelodanjuje strategiju Tuske:

„Povratak Mosula u potpunosti je prioritet. Radi ovog cilja očigledno postoji približavanje interesa između Turske, Kurdske regionalne vlade (KRG) i zapadnih saveznika …. Ključna figura ovde je Kaled Hodža, lider sirijske Nacionalne koalicije (SNC), koji blisko sarađuje sa liderom iračkih Kurda Masudom Barzanijem. On je izjavio da će zajednička vojska biti stvorena u kantonu Zapadni Kurdistan.

Stvaranje ove formacije podržale su SAD i Turska i ona će se sastojati od oko 5.000 ljudi, uglavnom pripadnika grupe Ahrar Al-Šam i Al-Nusra, i Turkmena. Njena pojava se povezuje sa odlukama nedavnog sastanka u Rijadu, gde su Saudijci radili na organizovanju novog saveza sirijskih opozicionih snaga”.

Izgleda da je postignut sporazum između Turske, Kurdske regionalne vlade i Sjedinjenih Američkih Država, da iskoriste delove severnog Iraka i istočne Sirije, radi stvaranja sunitske države koju će zajednički kontrolisati Ankara i Vašington.

Dakle, želja da se ukloni Asad je privremeno stavljena u drugi plan, dok je odlučnost da se uništi Sirija jaka kao i uvek.

(Autor:Mike Whitney/Counterpunch – priredio M. Đorđević, Kurir)