Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Rano ujutru 6. januara, ruski radari stacionirani oko Latakije u Siriji, otkrili su da se približava trinaest “kamikaza” dronova. Deset eksplozivnih bespilotnih vozila je išlo ka vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, dok su ostala tri išla ka ruskoj pomorskoj bazi u Tartusu. Samo nedelju dana ranije, Hmejmim je pretrpeo minobacački napad u kom su poginula dva člana osoblja i verovatno je oštećeno nekoliko aviona.
Prema rečima Moskve, sredstva za elektronsko ratovanje su im omogućila da preuzmu kontrolu nad šest dronova. Preostalih sedam je razneto u nebo protivavionskim vozilima “Pancir-S”, koja kombinuju dva brza pucnja 30-milimetarskih autotopova sa dvanaest raketa zemlja-vazduh (SAM).
Plakat predstavljen na ruskom sajmu oružja detaljno navodi dodatne aktivnosti ruskih vojnih “Pancira” u Siriji, uključujući i uništavanje većeg broja dronova oko pomorske baze Tartus- turski dron Bajraktar u maju, tri izraelska drona “Heron” u periodu od aprila do juna, i 27. maja “RQ-21A Blacjack”.
Takođe se navode i presretanja tri navođene rakete oko vazduhoplovne baze “Hmejmim” – gde se tvrdi da je bilo barem još dva presretanja raketa u decembru 2017. godine.
Sirijski “Pancir” je oborio turski izviđački avion “RF-4 Fantom” 2012. godine, iako je moguće da je za to odgovoran i raketni sistem dužeg dometa. “Panciri” su takođe primećeni na teritoriji koju drže separatisti koje podržavaju Rusi, u istočnoj Ukrajini.
“Pancir”, koji je poznat i pod NATO-ovim nazivom “SA-22 Greyhound”, potiče iz linije oružja iz sovjetskog doba koje je namenjeno za zaštitu tenkovskih bataljona od vazdušnog napada, počevši od smrtonosnog ZSU-23-4 “Šilka“ koje je smešteno na šasiji amfibijskog tenka “PT-76”.
Za razliku od prethodnih oružja, “Šilka” je uvela radar koji je vodio četiri brza topa od 23 mm u kupoli, omogućavajući im da unište avione niskog leta i helikoptere uz malo upozorenja. U jednoj akciji tokom Jomkipurskog rata, egipatske Šilke su uništile tri izraelska Fantom aviona u toku misije vazdušne odbrane, i oštetili još dva.
Iako “Šilka” ostaje u službi širom sveta, ovaj tip je 1980-ih godina nasledila manja proizvodnja sofisticiranijih vozila “2K22 Tunguska” (SA-19), koja su zamenila četvorostruke topove sa dva 30mm topa – istraživanje je pokazalo da će manje većih granata pre oboriti avion nego mnogo manjih – i dodati su bolji radari i osam raketa tipa zemlja-vazduh, što je dramatično povećalo domet angažovanja ovog sistema. Nadali su se da je ova dodatna vatrena moć dovoljna da pobedi NATO-ov, tada nov, oklopni avion “A-10 Thunderbolt” i helikopter “Apache”.
Tokom 1990-ih Rusija je počela da radi na nasledniku “Tunguske”, zamenjujući gusenice, oklopnu šasiju za telo kamiona, i povećavajući raketni teret na dvanaest. Iako je oklopna “Tunguska” bila pogodna da prati tenkove preko nepristupačnih terena na liniji fronta, ideja je bila da se napravi jeftiniji ali brži drumski-moblilni sistem pogodan za zaduženja odbrane sa zadnje strane, uključujući zaštitu SAM baterija dugog dometa od dolazećih antiradarskih raketa i aviona niskog leta.
Ovaj “Pancir” je prošao kroz mnogo varijacija od prvog prototipa koji je debitovao 1995. godine, sa raznim kamionskim šasijama i radarskim konfiguracijama. Najzastupljeniji model u ruskoj službi koristi kamion “Kamaz 6560” i ima posadu od tri lica. “Pancir” može raditi nezavisno, ili čitava baterija može biti podređena kontroli komandnog mesta ili snažnije radarske jedinice, odakle vozila mogu primiti naredbe za paljbu.
(Webtribune.rs)
