Home / U FOKUSU / Sergej Lavrov, intevju: Sve budućim koracima prema EU, ruskom gasu, Ukrajini…

Sergej Lavrov, intevju: Sve budućim koracima prema EU, ruskom gasu, Ukrajini…

Moskva ne namerava da razmatra kriterijume ukidanja zapadnih sankcija, ali ako EU ispolji zdrav rezon, spremna je na konstruktivnu saradnju po tom pitanju. Ovo je u ekskluzvnom intervjuu za RIA Novosti rekao ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov, rezimirajući rezultate godine.

lavrov

Rusija strada od zapadnih sankcija, u prvom redu od evropskih, naši partneri u EU od uzvratnih mera RF. Koliko je produktivna linija očuvanja ovih uzvratnih mera?

Našalost, u odnosima sa EU prišli smo onoj crti kada gestovi dobre volje više ne daju potrebne rezultate. Ne treba zaboraviti da je aktualno stanje stvari postalo posledica one politike koju je Brisel sprovodio u pogledu Ukrajine. Zatim je EU bez osnove pokušavala da prebaci na nas odgovornost za tragediju koja se desila, uvela je protiv Rusije jednostrane sankcije, čija primena je nelegitimna, osuđena u Generalnoj skupštini UN i protivreči normama STO. Pri tome logika pooštravanja sankcija EU malo je vezana za razvoj ukrajinske krize.

Više puta je bilo izjavljeno da su pokušaji da se sa Rusijom razgovara jezikom ultimatuma potpuno neprihvatljivi i besperspektivni. Naš odgovor na ove korake bio je izbalansiran, uzimao je u obzir prava i obaveze Rusije povodom međunarodnih ugovora, između ostalog u okviru STO.

Mere za ograničenje uvoza prehrambene robe iz EU nisu sankcije. To je naše pravo na zaštitu nacionalnih ekonomskih interesa i borba protiv nesavesne konkurencije. Akcije Rusije su opravdane i zakonite.

Ne planiramo da razmatramo nekakve kriterijume ukidanja sankcija. Njihovo ukidanje je stvar onih koji su ih uveli. Razume se, ako EU ispolji zdrav rezon, bićemo spremni na konstruktivnu saradnju po tom pitanju.

Uzimajući u obzir složene odnose sa Zapadom, mnogi eksperti govore o okretu ruske spoljne politike, spoljne trgovine na Istok. Očigledno da je glavni parnter u tom pravcu Kina. Nema li bojazni da će zavisnost od Kine postati previše jaka?

Naša zemlja sprovodi spoljnopolitički kurs u više vektora, što je fiksirano novom redakcijom Knoncepcije spone politike Ruske Federacije koju je u februaru 2013. godine utvrdio predsednik. Raspoložena je da razvija uzajamno korisne ravnopravne odnose sa svima koji za to ispoljavaju spremnost.

Putin je više puta isticao da za nas saradnja sa regionom Pacifičkog prstena ima strateški, prioritetni karakter u čitavom 21. veku i Rusija kao tihookeanska država će svestrano koristiti ogroman potencijal naglog razvoja regiona Pacifičkog prstena, između ostalog za unapređenje Dalekog Istoka i Istočnog Sibira. Odatle i naše interesovanje za aktivno uključivanje u integracione procese u regionu. Istovremeno mi bismo hteli da to činimo ne kao alternativu vezama sa EU, već istovremeno sa njihovim produbljivanjem.

Naši odnosi sa kinom nose konjukturni karakter i nisu usmereni protiv bilo koga. U drugoj deceniji 21. veka naše veze su izbile na nov nivo – obuhvatnog ravnopravnog poverljivog partnerstva i strateške saradnje. Iza ove formule je intenzivno produbljivanje političkih kontakata, praktična kooperacija, saradnja na međunarodnoj sceni. Kako su više puta isticali lideri naših zemalja, odnosi Rusije i Kine trenutno su najbolji u čitavoj njihovoj istoriji.

Prošle godine konačno je potpisan sporazum o isporuci 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje Kini u roku od 30 godina preko istočnog dela rusko-kineske granice i okvirni sporazum o isporuci još 30 milijardi kubnih metara godišnje preko zapadnog dela. Novi horizonti energetskog dijaloga vezani su sa perspektivom isporuke u Kinu ruskog tečnog gasa. Kineski partneri su se uključili u veliki projekat Jamal tečni gas, ulaze u projekat Vankor.

Posle izbora u Ukrajini govorili ste da ćete se obavezno sastati sa kolegom iz Kijeva. Kada se planira takav susret?

Otvoreni smo za konstruktivni dijalog. Sa svojim ukrajinskim kolegama uvek se trudim da održavam normalne radne kontakte u toku kojih razmatramo tekuća pitanja, uključujući realizaciju dogovora dostignutih između ostalog na najvišem nivou.

Danas je naš osnovni partner u Kijevu za traženje rešenja konflikta na Jugoistoku zemlje predsednik Petar Porošenko. Mirovni plan koji je on istakao i odgovarajuće inicijative predsednika Vladimira Putina postale su temelj poznatih Minskih dogovora, čije obavezno ispunjavanje je ključ ka životvornom regulisanju aktualne krize.

Narednih dana planira se održavanje zasedanja Kontakt-grupe, u okviru koje treba da bude pripremljen plan praktičnih koraka na ralizaciji stavova Minskog memoranduma od 19. septembra, koji su pripremili vojni stručnjaci i eksperti i koji se odnosi na razdvajanje oružanih snaga, povlačenje teškog naoružanja od linije dodira u cilju konačnog prekida primene oružja i dostizanja stabilnog primirja. Nadamo se u njegovu doslednu realizaciju.

Rusija je već dala i nastavlja da ulaže ogroman doprinos podršci Ukrajine – samo u poslednje vreme oko 32,5-33,5 milijardi dolara. I dalje ćemo svestrano pomagati formiranju povoljne klime za rešavanje velikih problema koji stoje pred ukrajinskim narodom.

Da li će Moskva očuvati liniju privrženosti teritorijalnoj celovitosti Ukrajine? Da li se razmatra mogućnost priznanja DNR i LNR?

Očigledno da bez dostizanja uzajamno prihvatljivih dogovora među samim Ukrajincima, regulisanje unutarukrajinske krize nije moguće. Neophodnost inkluzivnog nacionalnog dijaloga uz učešće svih bez izuzetka regiona i političkih snaga Ukrajine bila je fiksirana u Sporazumu od 21. februara, Ženevskoj izjavi Rusije, Ukrajine, SAD i EU od 17. Aprila, Minskih dogovora od 5. septembra. U njegovim okvirima treba razmotriti ustavno uređenje, u celini budućnost zemlje, u kojoj bi svim bražanima bilo komforno i bezbedno da žive, gde bi u punom obimu bila poštovana ljudska prava u čitavoj njihovoj raznolikosti.

Ubeđeni smo da cilj i rezultat pripreme nacrta zakona o unošenju izmena u ustav Ukrajine treba da bude ne kozmetično retuširanje prethodnih tekstova, već pojava dugoko prerađenog i obnovljenog društvenog dogovora koji bi čitavo polietničko ukrajinsko drutšvo videlo kao solidan dugoročni dokument, temelj pravne države koji garantuje ravnopravnost regiona i nacionalnosti.

U datom kontekstu hteo bih da napomenem da u Minsku predstavnici Kijeva, Donjecka i Luganska dogovorili su se ne samo o primirju, već i o „posleratnoj“, ako tako može da se kaže, etapi razvoja Donbasa.

Rusija kao aktivni koposrednik Minskog pregovaračkog procesa namerava da preduzme aktivno učešće u realizaciji ovih stavova.

Kako procenjujete rad posmatračke misije OEBS-a u zoni konflikta u Donjeckoj i Luganskoj oblasti?

Da podsetim da je odluka o postavljanju Sepcijalne monitoring misije OEBS-a u Ukrajini doneta u martu ove godine od strane država-članica zbog akutne potrebe za deeskalacijom rastuće napetosti unutar zemlje. Nesumnjivo, sama činjenica prisustva velikog broja međunarodnih posmatrača na ukrajinskoj teritoriji, prema našim ocenama, odigrala je određenu stabilizacionu ulogu. Uporedo sa tim, otvoreno govoreći, očekivali smo više.

Rezultat rada posmatrača, njihov doprinos regulisanju unutarukrajinske krize direktno zavisi od nepristrasnosti i adekvatnosti ocena onog što se dešava u Ukrajini. Treba priznati da u nekim slučajevima posmatračima nedostaje čvrstine i principijalnosti.

Svi mi shvatamo u kakvim uslovima posmatrači moraju da deluju. Reč je ne samo u jakom političkom pritisku Kijeva i njegovih zapadnih mentora. U neposrednoj opasnosti je našao život posmatrača OEBS-a, čiji imunitet, kako se ispostavilo, Kijev garantuje samo nominalno. Primorani smo još jednom da napomenemo rukovodstvu Ukrajine o obavezama preuzetim u okviru OEBS-a da se osigura bezbednost svim saradnicima monitoring misije.

(Glas Rusije)

Check Also

POTEZ POSLE KOG ZA SEVERNU KOREJU NEMA POVRATKA, A AMERIKA BAŠ TO SPREMA: „Ako učinite taj korak, smatraćemo to objavom rata!“

Severna Koreja saopštila je danas da će bilo kakvu pomorsku blokadu smatrati činom rata, javlja …