Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kako piše list „Danas“, postupak za suspenziju glavnog tužioca BiH pokrenuće se zbog sumnje u korupciju, jer je Salihović stopirao sve istrage koje su pokrenute protiv Dodika zbog finansijskih malverzacija. Inače, glavni tužilac BiH Goran Salihović nalazi se pod istragom disciplinskog tužioca nakon što su to odlučili čelnici pravosudnog i bezbednosnog sektora u BiH na sastanku održanom u Visokom sudskom i tužilačkom veću, tokom avgusta ove godine.
Nakon njegove suspenzije sledi privođenje Milorada Dodika zbog održavanja referenduma u RS o danu tog entiteta, zbog kršenja Ustava BiH i Dejtonskog sporazuma. Izvori „Danasa“ napominju da se bez smene glavnog tužioca ne može očekivati „adekvatna reakcija državnih organa BiH“, jer postoji osnovana sumnja da Salihović ne radi u javnom, već interesu Dodika, što je pokazao stopiranjem istrage o finansijskim malverzacijama predsednika RS.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, izjavio je da se posle referenduma može očekivati da se postojeća kriza podigne na viši nivo.
– Tri lidera tri konstitutivna naroda će nastaviti da međusobno igraju pingpong sve sa pričom da štite interese naroda. Dan Republike Srpske se ne maže na hleb. Dodik će nastaviti sa svojom pričom i prikrivanjem svih krivičnih prijava protiv njega. Međunarodna zajednica uvek neblagovremeno i neadekvatno reaguje. U ovom slučaju je pokazala svoju nemoć. Incko bi trebalo da smeni Dodika jer na to ima pravo i to može uraditi na osnovu bonskih ovlašćenja koja to predviđaju za kršenje zakona, Ustava i Dejtonskog sporazuma, a ovo je kršenje i jednog i drugog.
On je jedini koji prema dužnosnicima u BiH nije preduzimao nikakve mere. Setimo se da je 1999. bio smenjen predsednik RS kao i predsednik Skupštine RS, a 2005. hrvatski član Predsedništva BiH – objašnjava Popov.
On očekuje da će Dodik krenuti u homogenizaciju naroda u RS jer će napad na njega predstaviti kao napad na ceo narod, što rade i ostali lideri.
– Sve će to dalje uticati na nastavak neizvesnosti u BiH. Tome doprinose i dezintegracijski procesi u EU kao i sile, Rusija i Turska, koje žele da ojačaju svoj uticaj na ovim prostorima – kaže Popov.
On dodaje da kriza pomalo odgovara i političarima u regionu jer se kroz naslove u dnevnoj štampi na kojima se pominje rat fokus građana skreće sa podizanja životnog standarda, radnih mesta i ekonomije na brigu hoće li biti rata ili ne.
(Danas.rs)
