Home / U FOKUSU / VELIKA PUTINOVA PRES KONFERENCIJA: Amerikanci tvrde da je Sibir neopravdano samo naš, a otimanje Teksasa Meksiku je pravedno?!

VELIKA PUTINOVA PRES KONFERENCIJA: Amerikanci tvrde da je Sibir neopravdano samo naš, a otimanje Teksasa Meksiku je pravedno?!

Deseta velika godišnja pres-konferencija Vladimira Putina okupila je rekordan broj domaćih i stranih novinara – bezmalo 1300, ali nije nije bila rekordna po trajanju.

putin

Ruski lider nije bežao ni od najoštrijih i najneugodnijih pitanja. Primera radi, nije se libio ni da ukaže da je pad cena nafte plod zavere Saudijske Arabije i SAD, naglasivši: „Mnogo je svakakvih razgovora. Priča se i da Saudijska Arabija i SAD na taj način žele da kazne Iran i da utiču na ekonomije Rusije i Venecuele. Možda je tako, a možda i nije jer se može raditi i o borbi tradicionalnih proizvođača protiv nafte iz škriljaca”.

Fakti prenose najvažnija novinarska pitanja i odgovore predsednika Ruske Federacije:

Anton Vernicki, Prvi kanal (ruske državne televizije):

Vladimire Vladimiroviču, da li je ovo što se sada dešava sa našom ekonomijom – kazna zbog Krima? Možda je vreme da se to pošteno kaže?

PUTIN: Ne, to nije kazna zbog Krima. To je kazna, preciznije, to je plaćanje zbog naše prirodne želje da se održimo kao nacija, kao civilizacija, kao država. A evo zašto. Ja sam već, odgovarajući na pitanje Vašeg kolege iz NTV, rekao da smo se mi posle rušenja Berlinskog zida, posle raspada Sovjetskog Saveza (takođe sam i u poslanici govorio o tome) potpuno otvorili za naše partnere. Šta smo uvideli?

Direktnu, punu podršku teroristima na Severnom Kavkazu. Direktnu, razumete li? Šta je to, zar partneri tako postupaju? Ja sad neću ulaziti u detalje, ali to je činjenica i svi to znaju. Po bilo kom pitanju, šta god da radimo, uvek nailazimo na probleme oponiranja i borbe s njima.

Setimo se kako se čitava zemlja pripremala za Olimpijadu 2014. Sa kakvim poletom i entuzijazmom smo sve to radili da bi smo priredili praznik ne samo za naše ljubitelje sporta, nego i za ljubitelje sporta u čitavom svetu.

Ali, očigledna je činjenica da su bile preduzete mere bez presedana i očigledno koordinirani pokušaji da se diskredituju i pripreme za Olimpijadu i sam tok Olimpijade. To je očigledna činjenica. Radi čega? Kome je to potrebno? I tako stalno.

U Valdajskom klubu sam pominjao naš najprepoznatljiviji simbol – medveda koji čuva svoju tajgu. Znate o čemu se radi? Ako nastavimo sa takvom analogijom, pada mi ponekad napamet misao: možda naš meda treba malo da sedi mirno, da ne juri prasiće i divlje svinje po tajgi, nego da se hrani jagodama i medom. Hoće li ga, možda, ostaviti na miru?

Neće ga ostaviti, zato što će uvek nastojati da ga stave na lanac. A čim uspeju da mu stave na lanac iščupaće i zube i nokte. U današnjem poimanju to su snage nuklearnog obuzdavanja. Čim se, ne daj Bože, to desi, ni med neće biti potreban, odmah će i tajgu dovoditi u red.

Zato što mi gotovo od zvaničnih lica mnogo puta čujemo da je nepravedno da čitav Sibir sa njegovim neizmernim bogatstvom pripada Rusiji. Kako nepravedno? A zgrabiti od Meksika Teksas – to je pravedno. A to što mi na svojoj sopstvenoj zemlji gospodarimo, to je nepravedno, treba je razdati. A, kasnije, čim iščupaju nokte i zube, tada meda uopšte nije potreban.

Zato se ne radi o Krimu. Radi se o tome što mi branimo našu nezavisnost, svoj suverenitet i pravo na postojanje. Upravo to svi mi treba da razumemo.

Ako smatramo da je jedan od problema koje danas imamo, efikasan, kao rezultat sankcija, uključujući i ekonomiju, a to i jeste tako, u ukupnom obimu problema ako uslovno uzmemo oko 25 procenata, verovatno je delovanje sankcija – 25-30. Ali mi moramo da shvatimo. Želimo li da se održimo i da se borimo, da se promenimo, i to na bolje, koristeći današnje pojave i našu strukturu ekonomije, da više budemo nezavisni, da prođemo kroz to ili hoćemo da našu kožu o zid okače. To je naš izbor. Krim nema ništa s tim.

Aleksej Anišćuk, agencija Reuters:

U poslednjih godinu dana Rusija je uvučena, reklo bi se, u jednu od najvećih kriza u svojoj novijoj istoriji. Sve je počelo od događaja u Ukrajini krajem prošle godine, nastavilo se pogoršavanjem odnosa sa Zapadom bukvalno do nivoa „hladnog rata”. Sada, poslednjih dana, vidimo duboku valutnu krizu, koja u potpunosti preti da preraste u finansijsku i ekonomsku, postoji takav rizik. Znam da ste Vi često skloni da za sve što se događa krivite neke spoljne sile, ali ja tačno znam da su neki predstavnici elita, ljudi iz Vašeg okruženja, najinformisaniji građani Rusije, uprkos svojoj javnoj retorici, često skloni da za neke stvari krive upravo Vas, kao čoveka koji u poslednjih 15 godina donosi sve ključne odluke u Rusiji.

PUTIN: Dajte poimenično…

Anišćuk: Nažalost, ne mogu: često se žale, ali žele da ostanu anonimni. Međutim, u poslednje vreme, zaista, u razgovoru s novinarima provlače se takve misli.

S tim u vezi, imam pitanje, neću da Vam oduzimam mnogo vremena: koliko ste sigurni u Vaše okruženje, u to da Vas bezuslovno podržava? I da li smatrate da postoji rizik od državnog ili čak dvorskog prevrata? O tome šta ćete da radite u slučaju „narandžaste” ili, ne daj bože, „crvene” revolucije govorili ste mnogo puta. A, da li imate neki plan za slučaj izdaje okruženja i dvorskog prevrata?

PUTIN: Što se tiče dvorskih prevrata, možete da budete mirni: mi nemamo dvorce, zato ne može biti ni dvorskih prevrata. Imamo zvaničnu rezidenciju Kremlj, ona je dobro zaštićena, i to je takođe faktor naše državne stabilnosti. Ali, stabilnost nije zasnovana na tome: ona je zasnovana na sledećem – ne može postojati nikakva čvršća  baza od podrške ruskog naroda. Mislim da se nećete sporiti sa mnom da u glavnim sferama naše spoljne, pa i unutrašnje politike takva podrška postoji.

Zašto je to tako? Zato što ljudi srcem i dušom osećaju da mi (i ja, konkretno) delujemo u interesu ogromne većine građana Ruske Federacije.

Sada o tome ko je kriv, a ko nije za te ukrajinske događaje, od kojih je počela serija kataklizmi današnjice. Vi znate moj stav, mnogo puta sam govorio o tome da je izvršen državni prevrat, i to je ogromna greška. Istočna Evropa, naši susedi, uključujući Ukrajinu koja nije banana država. To nije ni Severna Afrika ni Somalija, gde se mogu eto tako pomoću nekih specijalnih sredstava, ili bojovnika, ili ljudi koji su nezadovoljni čak, možda, politikom svog državnog rukovodstva, izvoditi državni prevrati.

Vi kažete da ja nekoga krivim. Nikoga ja ne krivim – ja prosto konstatujem činjenice. Ali, takođe bez ulaženja u detalje i podrobnosti, reći ću Vam o diskusijama koje smo imali o tome s našim partnerima.

Znate za poznati sporazum između opozicije u Ukrajini i vlasti od 21. februara. Sporazum je potpisan, tri ministra inostranih poslova, kao garanti tog sporazuma, su ga potpisala: Nemačka, Poljska i Francuska. Imali smo razgovor s vrhom Sjedinjenih Američkih Država, sve vreme su nam govorili: samo da Janukovič ne primenjuje silu, samo da ne primenjuje silu. On je nije primenio. Rezultat – državni prevrat.

Nama kažu: „Pa, šta smo mogli da uradimo, situacija se otela kontroli, to se zove „eksces izvršioca” u krivičnom pravu”. Dozvolite, ako je to eksces izvršioca, šta bi vi trebalo da kažete, čak i ukoliko ne biste mogli da zaustavite te ekstremiste, koji su upali u zgradu predsedničke administracije i zauzeli zgradu Vlade? Trebalo je da im kažete: „Znate šta, momci, mi želimo da vas vidimo u Evropi, želimo da potpišete i ratifikujete sporazum o pridruživanju, vi ste deo evropske porodice. Ali, ako budete delovali tako, nikad nećete biti u Evropi i nikad vas nećemo podržati. Hajde se lepo vratite na sporazum od 21. februara, formirajte vladu nacionalnog jedinstva i radite zajedno!”

Uveren sam – da je bio zauzet takav stav -da sada ne bi bilo nikakvog građanskog rata u Ukrajini i ne bi bilo mnogobrojnih žrtava. Naše kolege su zauzele drugi stav: od kolačića na Majdanu prešli su na obećanja političke i ekonomske prirode. Uzgred, parice treba platiti ukrajinskom narodu, ali nema ništa od toga, niko ništa ne plaća. Novac praktično ne daju, sve samo preko međunarodnih finansijskih organizacija.

Zato smatram da je naš stav od početka bio apsolutno primeren i objektivan.

Sada što se tiče elita. Znate, postoji elitno vino, postoje elitna odmarališta – elitni ljudi ne postoje! Znate šta je „ruska elita”? To je onaj ko se trudi na svom poslu, to je seljak, to je čovek na čijim se plećima drži cela zemlja, vekovima se držala, drži se sada i držaće se. Sve ostale podele na nekakve elite smatram apsolutno neopravdanim. Postoje ljudi koji su bogati i siromašni, postoje ljudi koji su zdravi i siromašni, ali svi su oni jednaki pred zemljom, pred zakonom. Postoje i bogati ljudi koji su patriotski nastrojeni.

Vi kažete da su možda neki nezadovoljni. Naravno, čemu da se raduju? Oni su nezadovoljni. Ali, pitanje je kako oni misle da izađu iz te situacije: da budu stalno u položaju zavisnosti, stalno negde na udici?

Sada je jedna naša ruska kompanija registrovana negde u ofšoru, na nekim ostrvima, donela odluku o dividendama. Legalna kompanija koja, istina, radi u ofšor zoni, velika. Doneli su odluku. Znate šta je bilo dalje?

Pošto tamo ima neko od „sankcionisanih”, saopštili su im da su lokalni direktori rekli: „Ne, ne možemo da vam isplatimo novac za dividende, moramo da se prokonsultujemo. Oni im kažu: „S kim da se prokonsultujete? Dužni ste po zakonu”. – „Dužni smo, ali nećemo”. Oni kažu: „Pa, to je nečuveno i nasilje, tužićemo vas!» Znate šta su ovi uradili? Šta mislite, šta su uradili? Ne znate. Ja ću Vam reći: jednostavno su dali ostavke. Cirkus, dali su ostavke. A bez njihovog potpisa nema isplate. A posle, na te funkcije ne mogu nikoga da postave zato što je stigla komanda da se ne ide na te funkcije. To je to, novac se tako zaglavio.

Ako govorite o predstavnicima ruskog biznisa, da li oni žele tako da žive? Većina njih ne želi. Glavni zaštitnik interesa ruskih građana, čime god da se bave, uključujući preduzetništvo, može biti samo snažna ruska država.

Džon Simpson, Bi-Bi-Si:

Zapadne zemlje su gotovo jednoglasne u tome da je počeo novi „hladni rat” i da ste, pošteno govoreći, Vi takođe dali tome svoj doprinos. Mi praktično svaki dan vidimo kako ruski avioni izvode veoma opasne manevre u pravcu vazdušnog prostora zapadnih zemalja. Mislim da se to radi po Vašem nalogu, pošto ste Vi vrhovni komandant ruskih snaga i samo Vi imate mogućnost da šaljete rusku vojsku u blizinu drugih suverenih država, kako u pravcu Krima, tako i drugih zemalja.

Sada se suočavate sa velikim problemom kada je u pitanju ruska valuta. Vama je potrebna podrška, između ostalog, iz zapadnih zemalja.

Želim da Vam postavim sledeće pitanje: možda biste želeli da iskoristite mogućnost na ovoj konferenciji za medije da kažete zapadnim zemljama da ste sada spremni za to da se pozabavite rešavanjem problema u Ukrajini?

PUTIN: Veliko Vam hvala na pitanju. Prvo o našim vežbama, manevrima, razvoju Oružanih snaga. Rekli ste da je Rusija u izvesnoj meri dala svoj doprinos napetosti koja trenutno postoji u svetu. Rusija je dala svoj doprinos, ali samo u tom smislu što ona sve jače i sve tvrđe brani svoje nacionalne interese. Mi ne napadamo (u političkom smislu te reči), mi nikoga ne napadamo. Mi samo štitimo svoje interese. I nezadovoljstvo naših partnera, pre svih američkih, ima veze s tim što mi radimo upravo to, a ne s tim što mi sebi u sferi bezbednosti dopuštamo neke poteze koji izazivaju napetost.

Pojasniću. Vi govorite o letovima naše avijacije, uključujući letove strateške avijacije. Znate li Vi da je Rusija početkom 90-tih godina potpuno prestala da izvodi, kako je to činio Sovjetski Savez, letove strateške avijacije u udaljenim zonama patroliranja? Mi smo potpuno prestali, a američki strateški avioni s nuklearnim oružjem su nastavili da lete. Zašto? Protiv koga? kome su pretili? Mi nismo leteli, i nismo leteli, i tako iz godine u godinu. I tek smo pre dve-tri godine počeli ponovo da letimo. Pa, ko provocira? Mi?

Imamo praktično samo dve baze u inostranstvu, i to na mestima gde postoji opasnost od terorizma: u Kirgiziji, nakon što su tamo došli bojovnici iz Avganistana, na molbu kirgiskih vlasti, tada predsednika Akajeva, i u Tadžikistanu – takođe na granici s Avganistanom. Mislim da ste i vi zainteresovani za to da tamo sve bude mirno. I to je osnovano, razumljivo i jasno.

Američke baze su po celoj zemaljskoj kugli. I Vi hoćete da kažete da se mi ponašamo agresivno? Ima li u takvom zaključivanju ikakve logike? Šta u Evropi rade američke oružane snage, uključujući taktičko nuklearno oružje? Šta rade tamo?

Slušajte, kod nas je budžet Ministarstva odbrane za sledeću godinu porastao, ali je on u dolarskoj protivvrednosti, da ne pogrešim, oko 50 milijardi. A budžet Pentagona je praktično deset puta veći – 575 milijardi, mislim da ga je Kongres usvojio nedavno. I Vi hoćete da kažete da mi sprovodimo agresivnu politiku? Ima li bar u tome logike?

Da li mi pomeramo svoje oružane snage prema granicama Sjedinjenih Država ili drugih država? Ko pomera NATO baze prema nama, vojnu infrastrukturu? Ne mi. Da li nas neko sluša, da li vodi bilo kakav dijalog povodom toga s nama? Ne, apsolutno nikakav. Uvek je samo jedan odgovor: „To nije vaša stvar. Svaka zemlja ima pravo da izabere svoj način zaštite bezbednosti”. Da, dobro. Ali, onda ćemo i mi da radimo isto to. Zašto je nama to zabranjeno?

I, na kraju, već sam govorio o tome i u poslanici – sistem protivraketne odbrane. Ko je jednostrano napustio sporazum koji je, nema sumnje, bio kamen-temeljac celokupnog sistema međunarodne bezbednosti? Mi? Ne. To su učinile SAD. Jednostrano su ga napustile. Stvaraju nam pretnje. Postavljaju elemente strateške PRO ne samo na Aljasci, već i u Evropi, i u Rumuniji, i u Poljskoj – direktno pored nas. I Vi hoćete da kažete da mi sprovodimo agresivnu politiku?

Pitanje je: da li mi želimo ravnopravne odnose? Da, želimo. Ali, uz bezuslovno poštovanje naših nacionalnih interesa i sferi bezbednosti, i u ekonomskoj sferi.

Mi smo 19 ili koliko već godina vodili pregovore o ulasku u STO. Učinili smo veoma mnogo ustupaka. I uvek smo smatrali da je to što je dogovoreno čvrsto kao armirani beton. Neću sad da govorim ko je u pravu, a ko u krivu. Smatram da smo mi u pravu u toku ukrajinske krize. I smatram da naši zapadni partneri nisu u pravu. Ali, pustimo to sad. Mi smo ušli u STO. Tamo postoje pravila. Kršenjem svih tih pravila i kršenjem normi međunarodnog prava i Povelje UN, ruskoj privredi su jednostrano uvedene sankcije, na apsolutno protivpravan način. Opet mi nismo u pravu?

Mi želimo da razvijamo normalne odnose u sferi bezbednosti, i u borbi protiv terorizma. Radićemo zajedno na neširenju nuklearnog oružja. Radićemo zajedno na takvim pretnjama kao što su trgovina drogom, organizovani kriminal, širenje teških infektivnih bolesti, uključujući Ebolu. Sve ćemo to zajedno raditi, između ostalog, sarađivaćemo i u ekonomskoj sferi, ako to budu želeli naši partneri.

(Fakti)

 

Check Also

POTEZ POSLE KOG ZA SEVERNU KOREJU NEMA POVRATKA, A AMERIKA BAŠ TO SPREMA: „Ako učinite taj korak, smatraćemo to objavom rata!“

Severna Koreja saopštila je danas da će bilo kakvu pomorsku blokadu smatrati činom rata, javlja …