Home / ZDRAVLJE / Bolesti pluća i alternativna medicina..(RECEPT)

Bolesti pluća i alternativna medicina..(RECEPT)

Plućne bolesti počinju sa mnogo naznaka: probadanjem u prsima, leđima, porebrice, kratkim disanjem, kašljem, promuklošću, temperaturom, umorom, napadno rumenim obrazima, noćnim znojenjem, odvratnošću od jela, mršavošću i velikom malokrvnosti. Kod ove bolesti treba na bolna mesta staviti obloge od loja ili još bolje čiste svinjske masti.
pluca
Lanena krpa namaže se lojem ili mašću i stavi kuda probada i pali. Krpu, lojem namazanu, treba držati prema vatri da se malo ugreje i da bolje uz telo prione.

Preko ovih masnih krpa treba stavljati i peškire nakvašene u vodu i sirće, za suzbijanje temperature, a njih previti suvom trostrukom plahtom da s nijedne strane vazduh do obloga ne dopre. Oblozi se menjaju svaki 01:30 sat, a masna krpa kada je koža upila mast.

Kod ovih bolesti čini posebno dobre usluge sirup od omorikinih vrhova i češera, 5-6 komada zelenih. Omorikini češeri sitno se iseku, preliju vodom, pokriju i ostave potopljeni 20-30 sati. nakon toga kuvaju se u istoj vodi i kada su proključali, poistiha se kuvaju 1 sat.

Onda se uzme mladih omorikinih vrhova, sitno se iseku pa dobro iscede i pomešaju sa odvarom češera.

Koliko ima soka od češera i vrhova, uzme se 6 puta toliko zdravog meda i kuva zajedno oko pola sata. Ovaj sirup bolesnika neverovatno jača, čisti krv i pluća i razara zarazne bakterije, a daje se po jedna mala kašičica svakog sata Osim toga, ujutro, u podne i uveče po jedna šoljica ovog čaja: po 4 g žila i lišća od koprive, mladog hrastovog lišća, Dobričić, lišća od maslačka, cveta od kunice, žalfije, korena gorke krestušice (Poligala amara L), 1 kašika samlevenog semena od žutilovka svinjduše i 2-3 kašike isceđenog soka od krstovnika (Nasturtium offic. R. Br.), drži se potopljeno 12 sati u pola litre vode, 10 minuta se kuva i pridoda sok od krstovnika kada se stavlja kuvati. Hrana neka je lagana, ali krepka.

Jesti što više mleka, jaja, kuvanu pšenicu, ječam, griz od zobi, zelen, belo meso i mnogo voća. Kod bolesti pluća ne sme se uzimati nikakva polivanja ili banja osim kratkih banja za čistoću.

Da se ​​očuvamo od plućnih bolesti, treba se čuvati boravka na lošem vazduhu, prevelikog rada i prehlade. Spavati treba u dobro provetrenim prostorijama i kod otvorenih prozora. Na noge paziti da su uvek tople i probava da je u redu.

Nežna pluća treba što više otvrdnuti kretanjem i dubokim disanjem po svežem vazduhu, osobito po šumama crnogorice. Dubokim se disanjem pluća šire i time u celini svojoj doprinose hranjenju i čišćenju krvi.

Kod dubokog disanja napune se plućni mehurići svežim vazduhom kroz koji kiseonik u krv struji i polučuje se izlučivanje otrovne ugljene kiseline. Kada se ne diše duboko, onda veći deo pluća ne radi, pa oboli i obamre od nerada.

Kod slabih pluća za jačanje treba piti ovaj čaj: po 6 grama cveta od kunice, šiljate bokvice i žalfije, 3 g kantarije i 3 g pelina drži se potopljeno 12 sati u pola litre zdravog vina, pridoda 2 kašike meda, zatim se 10 minuta kuva i 20 minuta pari. Od ovog čaja uzima se dnevno 2-3 šoljice na manje obroke.

Po svežem vazduhu mnogo se kretati, duboko disati te vazdušne i sunčane banje uzimati. Dnevno pre spavanja 1 minutu po hladnoj vodi gaziti. Hranu krepku i mešovitu uzimati. U proleće se koristiti mladim biljem (blijedobolja).

Upala pluća javlja se žmarcima, drhtanjem od studeni, što zna trajati pola sata, a više puta i duže od sata. Nakon žmaraca nastupa jaka temperatura i povraćanje. Zbog velike temperature bolesnik bunca i vrlo je nemiran.

Odmah na početku bolesti kašlje, a kašalj je bolan i mučan, suv i kratak. Kada upala dozrije, postaje lakši. Izlučevina je crveno-braon ili posve krvava. Upala napadne ponajčešće vrh desnog donjeg krila pluća, a bolovi se odražavaju žestokim zezenje uz bodača. Uzročnika toj bolesti ima više.

To su bakterije koje se za vremena, kada ima malo sunca, u velikom broju namnože, pa kada se čovek nahladi ili dobije jak udarac u prsa, oboli od upale pluća. Ako se kod upale pluća ne razvije još i koja druga bolest, nastupa nakon 7-10 dana preokret, koji kod lakših slučajeva završava ozdravljenjem.

Čim se bolest pojavi, treba dati bolesniku jednu veliku kašiku bademovog ulja, a kasnije svaka tri sata opet po kašiku. Pijenje ulja izvanredno dobro utiče i protiv bolova i upale. Ako nema bademovog ulja, što je bolje, može se uzeti i čisto maslinovo ulje.

Preko prsa, leđa i ramena staviti oblog od čiste svinjske masti, a preko ovog obloga oblog od mladog kravljeg sira, razmućenog sa sirutkom, ili ilovače razmućene s pola sirćeta i pola vode. Čim se oblog osuši, zameniti ga. U pomanjkanju sira i ilovače, mora se staviti svako pola do tri četvrt sata oblog od hladne vode.

Svaki oblog koji se daje mora se suvim i toplim previti da vazduh ne može do tela dopreti. Na noge treba svako pola sata vruće obloge stavljati sa pola sirćeta i pola vode i vruće boce na stopala i pod kolena.

Bolesnicima na srcu ne smeju se davati nikakvi hladni oblozi, već samo oblog od masti. Ovaj oblog mora biti debelim slojem masti namazan i čim telo upije mast, oblog zameniti. Oblozi od masti izvrsno deluju protiv bolova, otklanjaju bodača i suzbijaju temperaturu.

Koji su bolesni na srcu, treba ih umesto umatanja hladnim oblogama svako pola sata oprati sa pola litre hladne vode i pola sirćeta i jednom dnevno dati im hladnu polubanju uz pranje leđa od 8-10 sekundi.

Druge bolesnike, kod promene obloga treba ih uvek oprati sa pola vode i pola sirćeta. Ova se pranja moraju vrlo brzo činiti da budu što kraća, a tim je i uspeh bolji.

Da se ​​bolesnik što pre oznoji, treba mu skuhati ovaj čaj: uzeti po 5 g korena od čička, lišća od maline, lipe, cveta od bazge, 2 zrna presne tucane kafe s četvrt litre vina, 2 kašike meda i sok od pola limuna, 20 minuta kuvati i toplo dati popiti.

Ako znojenje ne nastupi za četvrt sata, tada treba još jednu šolju čaja popiti. Ovaj čaj se daje dnevno za vreme visoke temperature da se bolesnik svakog dana dobro oznoji. Kada je znoj nastupio, dostatno je bolesnika 3 do 4 puta dnevno sirćetnom vodom oprati i 2 do 3 kašike ulja dati mu popiti.

Osim čaja za znojenje, daje se svako četvrt sata bolesniku po jedna velika kašika ovog čaja: uzme se po 5 g korena gorke krestušice (Poligala omara L), korena koprive, korena kravljak (Karlina acaulis L) i korena iđirota i po 5 g lišća od jagode, koprive, cestoslavice (Veronica officinalis), sleza, cveta cd divizme (Verbascum Thapsus L) i 3 g pelina.

Korenje se drži potopljeno 12 sati u pola litre vina i trave u pola litre vina. Trave se kuvaju 10 minuta sa 6 kašika meda, a korenje 15 minuta i sve se ostavi pariti još 10 minuta, nakon toga se procedi i pomeša.

Bolesnik mora uzeti malo dobre krepke supe, dosta kuvanog voća i pomalo mlečnog jela. Za piće dnevno po jednu čašu zdravog crnog vina i sirup od malina ili ribizle sa vodom. Dnevno treba usta izmućkati i grlo izgrgljati 5-6 puta odvarom od žalfije (1 dag na litru vode).

Kada je bolesnik ozdravio, neka još tri nedelje uzima dnevno po dve šolje čaja, svako dva-tri sata u manjim obrocima. Za čaj se uzme po 6 g korena iđirota, korena bibernele (Pimpinella magna L) i žalfije, 4 g kantarije i 3 g pelina, u pola litre crnog vina drži se potopljeno 12 sati i kuva sa dve kašike meda 10 minuta.

Ovakav čaj otklanja iz tela zaostale loše sokove, čisti krv, jača nerve i srce, greje želudac i mnogo doprinosi oporavljanju. Uz to se preporučuje pre spavanja jednu minutu po hladnoj vodi hodati i uzeti 2 polubanje nedeljno, uz pranje leđa.

Hranu uzimati krepku i mešanu, po vazduhu i suncu puno se kretati, duboko disati i kod otvorenih prozora spavati.

Check Also

PATOLOG OTKRIO ŠTA JE PRONAĐENO U ORGANIMA PREMINULIH OD KORONE: OVO JE DRAMATIČNO, NISMO TOGA BILI SVESNI NA POČETKU EPIDEMIJE

Autopsije ljudi koji su preminuli usled korona virusa uveliko se vrše, a patolog otkriva da …