Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina. Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena.
Mušmula (Mespilus germanica) je u narodu poznata i pod imenom divlja kruškica. Rasprostranjena je kao divlji listopadni grm, visine od dva do pet metara ili kao kultivirano stablo koje može da poraste i do osam metara u visinu.
Potiče iz jugozapadne Azije, odakle je prenesena u Evropu, najpre na područje Grčke i Italije, a ubrzo se proširila i po celoj Evropi, piše Alternativa za vas.
Mušmula je voće u kojem su znali da uživaju još i stari Asirci i Babilonci.
Plinije je o njoj govorio kao o izvoru izvrsnog soka, a spominju je i Cervantes i Chaucer.
Čak je i Šekspir u najvećoj ljubavnoj priči, o Romeu i Juliji, mesto našao za – mušmulama.
Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina.
Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena.
No i ta se situacija menja. Mušmula se zasluženo vraća u svakodnevne jelovnike zbog obilja hranjivih i zdravih sastojaka.
lekovito voće
Mušmula je snažno protivupalno sredstvo koje blagotvorno deluje na ceo organizam.
Vekovima se koristi za probavne tegobe – suzbija crevne i želudačne upale, eliminiše nadutost.
Snažan je prirodni laksativ. Zbog svog antivirusnog i antibakterijskog delovanja, pomaže pri ublažavanju upale krajnika i disajnih puteva.
Divlja kruškica bogata je hranljivim i lekovitim sastojcima. Sadrži belančevine, ugljene hidrate, tanin, pektine, organske kiseline (jabučna, vinska, limunska).
Obiluje vitaminom C, kao i vitaminima iz B grupe. Izvor je kalijuma, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.
Mušmula je prirodni lek i poslastica koju možete iskoristiti na brojne načine. Zreli plodovi su izvrstan laksativ i diuretik. Blagotvorno deluju na upalu želudačne sluznice, ali i na mnoge druge želudačne tegobe.
Zbog zavidne količine vitamina C, preporučuju se za lečenje skorbuta. Pektin prisutan u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, pospešuje rad creva, sprečava zatvor i pomaže u lečenju raznih upalnih procesa u organizmu.
Zeleni plodovi nisu pogodni za konzumaciju, ali se u obliku čaja koriste za lečenje i ublažavanje mnogih zdravstvenih tegoba. Zaustavljaju proliv i krvarenja.
Nedozrela mušmula je poznata i kao odlično protivupalno sredstvo. Pomaže pri lečenju afti u ustima. List se u lekovite svrhe sakuplja u proleće, a u obliku čaja je vrlo delotvoran u zaustavljanju krvarenja te u lečenju bolesti desni i usne šupljine.
Berba divljih kruškica
Cvet se bere u periodu od maja do jun, suši se na prozračnom mestu te se takođe konzumira u obliku čaja za poboljšanje probave.
Kora s drveta se skida u proleće ili u jesen. U narodnoj medicini koristi se za lečenje malarije. Semenke mušmule takođe imaju lekovita svojstva. Sluz oslobođena iz semenki namočenih u vodi koristi se za pripremu obloga koji imaju vrlo delotvorne efekte u saniranju kožnih povreda. Koriste se i za eliminisanje bubrežnih kamenaca, no kod ove vrste terapije potreban je poseban oprez i stručan nadzor, jer semenke sadrže određeni procenat cijanovodične kiseline.
Plod mušmule se bere u kasnu jesen, nakon prvih mrazeva.
Mnogi stručnjaci preporučuju berbu tek nakon što sve lišće opadne sa stabla, jer su tada ubrane mušmule najukusnije.