Saznajte najčešće simptome i savete kako usporiti bolest s hiljadu lica – multiplu sklerozu!

Bolest napada centralni nervni sistem koji prenosi informacije između mozga i drugih organa. Zato obolelima slabi vid, trnu i slabe ruke i noge …

Matija Topolovec/PIXSELL

Multipla skleroza je autoimuna hronična upalna bolest kojoj se ne zna tačni uzrok, simptomi i njihova učestalost se razlikuju od osobe do osobe, a ne postoji ni proveren i siguran lek. Bolest napada centralni nervni sistem koji prenosi informacije između mozga i drugih organa.

Zato obolelima slabi vid, trnu i slabe ruke i noge … Nervni produžeci su obloženi mijelinskog omotača, a upravo ona kod obolelih od multiple skleroze nepovratno propada.

Osim gubitka vida (bulbarnog neuritisa), simptomi su gubitak snage u rukama i nogama, utrnulost i problemi s osjetom, nestabilnost u hodu …

Od osobe do osobe simptomi su drugačiji, zbog čega oboleli dugo čekaju konačnu potvrdu dijagnoze, a lečenje, nažalost, još duže. Najsigurnija pretraga je magnetna rezonanca glave i vratne kičme.

Pokaže li snimka lezije na mozgu, koje nastaju zbog oštećenja mijelinskog omotača, pristupa se daljoj neurološkoj obradi. Lumbalnom punkcijom kičme uzima se uzorak likvora čiji se sastav laboratorijski analizira i nakon toga postavlja konačna dijagnoza. Naime, često prođu godine da se postavi dijagnoza, jer i druga stanja imaju slične simptome.

Ovo su samo neki od najčešćih simptoma multiple skleroze:

umor

Umor oseća oko 80 posto osoba sa multiplom sklerozom, iako on može biti simptom brojnih drugih bolesti. Neki ljudi imaju neopisivo jak umor, koji se samo pogoršava tokom dana.

utrnulost

Jedan od prvih simptoma koji osobe sa MS-om potera kod lekara je utrnulost (ili nedostatak osećaja u nekim delovima tela). Može se pojaviti na licu, telu, nogama ili rukama, te stoga može otežavati hodanje, držanje predmeta, pa čak i žvakanje.

Ponekad se stanje pogorša tokom dana, ali najčešće nestaje samo od sebe.

trnci

S utrnulošću su povezani trnci koji su rezultat oštećenja nerava koji šalju različite signale različitim delovima tela. Neki ljudi iskuse tzv. MS zagrljaj. To je osećaj kao da im neko snažno zagrli središnji deo tela.

Ravnoteža i koordinacija pokreta

Jedan od znakova MS su i problemi sa kretanjem. Oštećenjem nervne provodljivosti znači da se mišići ne ponašaju kao pre. Ljudi znaju osetiti iznenadnu slabost u udovima, toliku da im predmeti ispadaju iz ruku. Ako postoji oštećenje malog mozga, dela koji kontroliše ravnotežu, ljudi se osećaju nestabilnima na nogama i padaju.

spastičnost

Kao simptom MS-a spastičnost koja može uključivati ukočenost, kao i kontrakcije mišića. najćešće događa u nogama i može se manifestovati kao blagi osećaj stezanja u mišićima ili kao ozbiljniji bolovi. Simptom često ide ruku pod ruku s osećajem slabosti u udovima ili drugim delovima tela.

Problemi sa vidom

Jedan je od najčešćih ranih simptoma koji navedu obolele da se obrate lekaru poput utrnulosti su i problemi sa vidom. Problemi se mogu manifestovati kao dvostruka slika, bolovi u oku, zamućen vid ili skotom (kao da imate rupu u vidnom polju). Ti simptomi obično proizlaze iz optičkog neuritisa ili upale vidnog živca. Premda mogu ometati obavljanje svakodnevnih obaveza poput vožnje ili hodanja, imaju tendenciju da se povuče sami od sebe, piše health.com.

bol

Većina ljudi s MS-om ima bolove, koji su najčešće direktan rezultat oštećenja nerava. Osoba može osetiti bolove u nogama, stopalima ili rukama, ili osećaj kao da ih je neko nožem ubo na jednu stranu lica, jer su nervi na toj strani upaljeni.

disfunkcija bešike

Disfunkcija bešike može se manifestovati na dva, naizgled drugačija načina. Dok neki imaju poteškoće sa pražnjenjem bešike, što znači da urin dugo ostaje u bešici, zbog čega dolazi do infekcija, nelagodnosti i proširenja bešike. Druge osobe reaguju i na najmanju količinu tečnosti. Uvek imaju osećaj da moraju na zahod. Mozak ili signalizira bešici da je pun kada je prazan, ili da je prazan kada je pun.

konstipacija

Zatvor je najčešći problem creva povezan sa MS-om. Problem može biti složen ako je u kombinaciji sa disfunkcijom bešike, što samo pogoršava konstipaciju.

vrtoglavice

Iako nije među tipičnim simptomima MS-a, a može biti prilično gadna. Osobe osećaju kao da im se ceo svet vrti pred očima i moraju ostati u krevetu dok to ne prestane.

Dobra je vest što se simptomi često povuku, a postoje i lekovi koji pomažu.

seksualna disfunkcija

Uz MS postoje tri problema, a prvi je direktno neurološko oštećenje nervnog sistema. Za žene to znači gubitak osećaja, suvoću vagine i nemogućnost postizanja orgazma. Muškarcima može doneti promene u osećaju, poteškoće u postizanju erekcije i orgazma.

Osim toga, obolele osobe mogu biti nezainteresovane za seks zbog umora ili nemogućnosti kontrole bešike. Na seksualnu funkciju mogu uticati i neki lekovi.

Depresija

Među obolelima česta je depresija kojoj mogu doprineti promene u imunološkom sistemu, kao i biohemijske promene u mozgu.

kognitivna disfunkcija

Na 60 posto obolelih utiče kognitivna disfukcija. No, dobra je vest da pogađa samo određeno područje. To može biti da osoba ne pamti nedavne događaje, sporije procesuira informacije ili se samo teško koncentriše. Ovi problemi najčešće ne prolaze nego se polako pogoršavaju. Kognitivne promene ozbiljne su kod samo malog broja ljudi.

tjeskoba

Tjeskoba može biti jednako iscrpljujuća kao i depresija. Ne samo da je uzrokuju organske promene na mozgu, nego vas može stajati nerava. Moguće su i promene raspoloženja, razdražljivost (koja može biti i posledica depresije).

emocionalne promene

Neurološke promene koje se obično javljaju u tandemu sa kognitivnim promenama iskusi oko 10 osoba. Osećanja i raspoloženje nisu povezani sa onim što osoba inače oseća, pa može imati iznenadne napade plača kada nije tužna ili histeričnog smijeha u neprilično vreme.

poremećaj govora

Problem sa govorom ima do 40 odsto obolelih od MS-a. Jedan od mogućih problema je dizartrija, otežano izgovaranje reči, govor koji je preglasan ili pretih. Druga mogućnost je disfonija, promene u kvalitetu glasa, pa osobe zvuče kao da su promukle ili da govore kroz nos.

Rano otkrivanje ove bolesti je najbolja prevencija

Pretpostavka je da postoji više razloga za sklonost oboljenju od MS-a, kao što su porodično nasleđe, uticaj okoline, hiperreakcija na virusnu upalu, stres. Bolest se češće javlja što je područje dalje od ekvatora. Multipla skleroza je bolest s hiljadu lica, jer se kod svake osobe manifestuje drugačije. To je ujedno i bolest mladih ljudi i baš zbog toga je i veoma teška jer posledica čestih napada može biti invalidnost.

Bolest se ne pojavljuje kod svih pacijenata u istom obliku – kod nekih je gotovo benigna, s malim naznakama problema. Kod drugih (90 posto) problemi traju dok traje relaps bolesti i potom se oporave, dok će kod jednog dela pacijenata ostaviti trajne posledice. Naravno, uspeh lečenja zavisi u velikoj meri o ranom otkrivanju bolesti i što ranijem lečenju.

Oboleli mora drastično promeniti stil života, čim se pojave prvi simptomi bolesti, pa čak i ako ona još nije definitivno dijagnostikovana! Reč je zapravo o klasičnom zdravom životu, poput odricanja od cigareta i alkohola, puno kretanja i vežbi za jačanje mišića, promena ishrane i uzimanje velikih količina vitamina mogu usporiti razvoj bolesti.

Promena ishrane polaže najveće nade u obolelih. Dokazano je da ishrana sa minimalnim udelom zasićenih masnih kiselina, odnosno životinjskih masnoća, s puno sirovog voća i povrća smanjuje upalu. Samo promenom ishrane većina obolelih uspeva držati bolest pod kontrolom i potpuno izbeći relapse. Jedan od najpoznatijih načina ishrane je takozvana Svank dijeta koje se pridržava veliki broj obolelih.

Neurolozi preporučaju uzimanje velikih količina vitamina B, vitamina C, kalcija i Omega 3 kiselina.