ULOGA ARTERIJA U ORGANIZMU– Bolesti arterija i prirodno lečenje!

Ako pomislim na orijaški promet koji se odvija na saobraćajnim putevima New-Yorka neprestano u oba smera od zore do mraka, onda je za te puteve zaista prikladan izraz – saobraćajne žile.

Kad bi te saobraćajne žile zastale, taj veliki grad ne bi mogao još dugo postojati. Kako su važne saobraćajne žile – arterije za naše telo, osvedociti ćemo se kad o tome potanje razmislimo.

Uprkos lepo oblikovanom telu jakih mišića, obdareni i visoko školovani mozak sasvim će zakazati ako arterije izgube elastičnost, ako se suze i začepe. Već anatomska građa arterija govori o njihovoj važnosti. Moramo zamisliti kabl sa više različitih slojeva, koji ima u sebi glatku i elastičnu cev. Oko te cevi su raspoređeni ostali slojevi izgrađeni delom iz elastičnog, delom iz glatkog, ali otpornog vezivnog tkiva.

Arterijska cev može izdržati pritisak od 20 atmosfera. Kad sve to znamo, imamo već neku izvesnu predstavu o našim glavnim arterijama. One imaju, kao i srce, sopstvenu snabdevanje krvlju. Zbog toga je u zidove arterija utkan sitni sistem sudova, tzv. vasa vasorum.

Arterijska zid ima osim toga još limfne sudove i pravu kablovsku mrežu nerava. Šta su arterije dalje od srca to se više granaju, zbog toga se znatno povećava i ukupni prečnik, pritisak se u njima snižava, a zid se sve više sužava. Prečnik arterijskih končića ili kapilara pedeset puta je manji od čovečije vlasi.

Arterije u izgradnji tela

Hoorn, istraživač iz Holandije, mislio je da je čovečije telo izgrađeno od žila. Otkrio je postupak kojim je uspeo da prikaže arterije ubrizgavajući u njih crvenu boju. Petar Veliki, koji je u to vreme boravio u Holandiji, bio je tim eksperimentom tako oduševljen da je hteo prvi preparat poneti kući.

Na žalost, preparat je već pre dolaska u Rusiju sagnjile i propao jer su mornari popili alkohol iz čaše u kojoj je preparat bio spremljen.

Zaista je pravo čudo kad pomislimo da nekoliko milijardi ćelija u telu dobiju sve što im treba putem besprekorne arterijske mreže. Treba otprilike jedna sekunda da krv pređe iz arterijske u vensku kapilaru.

U toj sekundi se izvrši izmena materije, kiseonik iz krvi pređe u tkiva, a ugljena kiselina iz tkiva u krv. Istovremeno prelaze u tkiva i hranljive materije, a iz tkiva u krv produkti izmene materije. Pošto je krv ispunila svoju zadaću, teče po venama nazad u srce.

Krv opteče mali krvotok – srce – pluća – srce – za 6-7 sekundi. Krvotok koronarnih (venčanih) arterija koje napajaju srčanu muskulaturu krvlju, traje 3-4 sekunde. Da krv dođe do mozga, treba joj osam sekundi, a do nožnih palaca oko 18 sekundi.

Jedno crveno krvno telešce izvrši dnevno oko 3000 takvih optoka. Dan i noć je u neprekidnom kretanju. Čini se da na svetu ne postoji ništa drugo što bi se tako veselilo putovanju kao crveno krvno tjelešce.

Iz srca krene naglo prema kapilarima. Što se više udaljuje od srca, to sporije mora teći po užim cevima i brzina mu se smanjuje, zatim u kapilarima, kao brzi glasnik, preda svoj tovar i vrati se venama prema srcu. Pri telesnim naporima, po zimi i vrućini, u veselom raspoloženju crvena krvna telešca postaju živahnija i kreću se brže.

Depresije i duševne patnje usporavaju krvotok. Milijarde ćelija dobiju na taj način premalo hrane, pa ako ne pružimo neophodnu pomoć, može oboleti čitav organizam. Zbog toga mogu psihička stanja koja duže potraju dovesti do telesnih bolesti.

Suženje i oštećenje arterija (arterioskleroza)

Ako se arterije suze i zakreće, nastanu vremenom zbog toga neizlečive promene. Čovek se doslovce umno i telesno raspada. Zbog bolesti arterija umire danas većina civilizovanog čovečanstva, osobito u Evropi, Americi i Australiji. Istovremeno bolest je sve češća. Dužina života zavisi često samo o stanju zidova arterija.

Ovapnjenje arterija počinje malim, pljosnatim otvrdnućem nalik čiru. Potom na tom mestu buja vezivno tkivo koje se kasnije zakrči. Unutrašnja se površina arterije sve više sužava. Arterije sve više gube elastičnost, postaju tvrde i krhke.

Istovremeno raste krvni pritisak. Posledice se ogledaju u vidu tromboze ili embolije mozga i moždanog krvarenja. Preopterećeno srce se proširi, katkad grudne aorte, a bubrezi postaju smežurani.

Uzroci arterioskleroze

1. Bolest može uzrokovati hrana koja sadrži mnogo masti, posebno životinjskih, zbog čega se znatno poveća količina holesterola u krvi.
2. Nikotin izaziva suženje, osobito srčanih arterija.

3. Bogata hrana, pre svega mnogo belančevina, osobito meso, jaja i sir, vode u bolest.
4. Prekomerno uživanje alkohola škodi kapilarima i posredno arterijama.

Zaštita i lečenje

1. Dosledna dijeta s prirodnom rižom, surutkom i salatama stvara čuda. Krvni pritisak može tom dijetom pasti na normalu tako da ne moramo uzimati jaka sredstva. Istovremeno je to jednostavan način koji omogućava regeneraciju krvnih sudova u samom začetku bolesti.

Opažanja i eksperimenti iz Azije govore da uživanje pirinčanih mekinja takođe pojačava regeneraciju arterija.

2. Za zaštitu i lečenje bolesti korisne su takođe biljke koje sadrže jod. Pre svega dolaze u obzir morske biljke. Zbog toga svojstva dodaju morske biljke začinima i jelima, a to su: Kelpamare, Trocomare, Kelpaforce i Kelpasan.

I druge lekovite i aromatične biljke deluju dobro, npr. Obični dragušac (Nasturtium officinale), ren (Cochleria armoracia), beli luk (Allium sativum), a u malim količinama luk i praziluk (Allium cepa et Allium porrum). Korisni su takođe i preparati od Rauvolfije. Poznat je preparat Rauvohvisca, kombinacija Rauvolfije i imele.

3. Korisno je duboko disanje i udisanje svežeg vazduha sa obiljem kiseonika, dok trčimo ili hodamo po šumi ili planinama i uz more. Ko je teško bolestan, ne sme u planine zbog razređenog vazduha i opasnosti od kapi.

Ko mnogo sedi u kancelariji, neka pribegne tom jednostavnom lečenju. Ko ne pripada slabunjavim starijim ljudima koji trče u ured kao po jajima, pa ih drugi moraju do tamo voditi, neka slobodno vreme ne provodi stalno kod stola, nego napolju.

Sprečavanje raznih bolesti

Ne treba biti fanatik sa ekstremnim pogledima da bismo mogli ustanoviti kako je život modernog, civilizovanog čoveka spojen sa mnogim opasnostima. Najpre, to su razne udobnosti koje nam pruža tehnika u vremenu automobilizma i mehanizacije. Posledica je svega toga da se premalo krećemo na svežem vazduhu koji je u isto vreme sve više zagađen.

Rafinisana ishrana takođe ne koristi zdravlju. Zbog mnogih štetnosti krvne se žile brzo degenerišu, uskoro se pojave znaci starenja, smanje se duševne i telesne mogućnosti i ubrzo dođe kraj prijatnom životu. Tu ne može ništa izmeniti ni produžen prosek životne dobi ni smanjena smrtnost novorođenčadi i dece.

Zaista nije bitno dočekati starost koja se promeni u bolest, te bolesnika veštački održavati na životu s najvećom negom i čuvanjem s pomoću lekova. Važno je ostareti i ostati zdrav.

Prehranu i način života moraćemo prilagoditi prirodnim zakonima, a ne savremenom društvu koje bira pogrešan put i čini nas mekušcima.