Muzikom, zagrljajem ili razgovorom možemo to napraviti vrlo brzo
Nije neobično da se ponekad osećate tužno, iscrpljeno i pokislo. No, često nam do takvog stanja dolazi i zbog potpuno banalnih i zapravo nevažnih sitnica.
Gui Vinch, psiholog i autor knjige „Emotional First Aid: Healing Rejection, Guilt, Failure and Other Everidai Hurts“ tvrdi kako do lošeg raspoloženja može doći kada zaboravimo nekome čestitati rođendan, pa čak i kada ne dobijemo dovoljno lajkova na neki nama važan post na Facebooku.
Šta nam, dakle, govori da su ljudi veoma osetljiva bića i da nas zaista prave sitnice mogu izbaciti iz takta.
Međutim, jedna je psihološka studija pokazala da, dok nam je s jedne strane mali deo naše individualne sreće predodređen genetikom i svakodnevnim okolnostima, čak 40 posto može biti kontrolisano našim mislima i postupcima.
To znači da, kad se osećamo loše, sami sebi možemo biti najbolji prijatelji i možemo si pomoći da na najbrži i najlakši način izbacimo negativne misli. Business Insider prenosi ovih sedam načina kako si, u manje od deset minuta, možete poboljšati raspoloženje:
1. Slušajte veselu muziku
Dobra i vesela muzika popravljaju raspoloženje
Studija koja je 2013. godine sprovedena na Univerzitetu u Misuriju, pokazala je da nam slušanje vesele muzike zaista može popraviti raspoloženje.
Autorka studije, Iuna Ferguson, tvrdi kako pritom ne bismo trebali previše razmišljati i pitati se: „Jesam li sad napokon srećan / srećna?“, Već bi se jednostavno trebali iskreno prepustiti muzici i pustiti da ona učini svoje.
2. Dobro se nasmejte
Smeh zaista može biti lek
Studija sprovedena na Stenfordu i objavljena u magazinu Prevention dokazala je da smeh povećava količinu dopamina u mozgu, a upravo je on zaslužan za popravljanje raspoloženja.
No, osim toga, stručnjaci tvrde kako smijeh u našem telu povećava i količinu kiseonika te smiruje stres, zbog čega se osećamo pozitivnije i opuštenije.
3. Prošetajte (i iskoristite danje svetlo)
Šetnja parkom
Daniel Kripke, doktor medicine sa Univerziteta u Kaliforniji, tvrdi: „Studije su pokazale da pojedinci, koji se tokom dana više izlažu spoljnom svetlu, imaju manje problema sa spavanjem i manje su depresivni, a takođe postoje i dokazi da nas svetlo može učiniti produktivnijima. “
Osim toga, stručnjak za mentalno zdravlje i vežbanje, Jack Raglin, dodaje: „Studije su pokazale da čak i lakša vežba može popraviti naše raspoloženje“, a bit je u tome da radimo ono što nas veseli.
Ako nas šetnja parkom ili vožnja biciklom vesele više od odlaska u teretanu, onda bismo teretanu trebali ostaviti po strani.
4. Očistite nered
Autorka knjige The Highli Sensitive Person, Elain Aron, tvrdi da nas „nered neprestano podseća na poslove koje bismo trebali obavljati, ali ne obavljamo“ i zbog njega se često možemo osećati loše.
No, takođe tvrdi kako ne trebamo cele dane provesti u čišćenju nereda, već bismo trebali barem najvažnije stvari dovesti u red, jer nas već i privid reda može učiniti srećnijim i popraviti nam raspoloženje.
5. Zagrlite nekoga
Zagrljaj
Tiffani Field, naučnica iz Touch Instituta na Univerzitetu u Majamiju, za Psichologi Todai je rekla: „Kada stimulišete receptore za pritisak u vašoj koži, smanjuje se količina hormona stresa.“
Takođe, dodir može podstaći lučenje oksitocina, koji ima pozitivne efekte na naše raspoloženje.
Field preporučuje i da, kad se osećamo loše, sami sebi trlja ruke, čelo ili vrat – što nam dokazano može smanjiti količine kortizola u telu te nam umiriti otkucaje srca.
6. Razmišljajte o pozitivnim događajima
U članku za Psichologi Todai, doktorica Susan Biali, preporučuje da bismo se trebali prisetiti 3 pozitivna događaja iz našeg života ili tri stvari koje nam trenutno idu u pozitivnom smeru te ih čak ponavljati u glavi.
Doktorica tvrdi kako će nam ovakve misli i njihovo ponavljanje pomoći povratiti dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva koji imamo kad obavljamo stvari u kojima smo dobri ili osećaj koji smo imali kad smo doživljavali ona tri izuzetno pozitivna aspekta u životu.
7. Dajte sebi oduška
Ponekad je jednostavno požaliti se bliskoj osobi
„U mnogim je situacijama bolje da iz sebe izbacimo negativne emocije, a kad si damo oduška, to nam pomaže stvoriti potrebnu ravnotežu“, tvrdi psiholog Leon F. Selser, koji smatra da je ponekad zaista korisno o svojim se problemima požaliti nekoj bliskoj osobi.
To nikako ne znači da bismo trebali postati onaj negativac koji u svemu vidi nešto loše, ali ako se radi o nekom stvarnom problemu i nekoj zaista negativnoj pojavi, takve je stvari zaista potrebno, za sopstveno dobro, što pre izbaciti iz glave.